Čak trećina kamate koji građani plaćaju za korišćenje dozvoljenog minusa predstavlja zaradu banke. Kod ovih pozajmica banke najviše zarađuju jer marže u proseku iznose i do 10 odsto.
Koliko je to najbolje se može videti ukoliko se uporede sa maržama kod ostalih kredita, gde su one dva pa i do tri puta manje, pa samim tim i profit banaka.
Čekovi instrument preživljavanjaČekovi su u Srbiji odavno prestali da budu instrument plaćanja, već su postali „instrument kredita“. Ukupan promet čekovima u Srbiji u prva tri meseca ove godine bio je oko 10,06 milijardi dinara, dok je broj čekova u tom periodu bio 2.243.277, pokazali su podaci Udruženja banaka Srbije. I promet i broj čekova raste u odnosu na ranije godine. |
Prema poslednjim podacima Evropske centralne banke, prosečna kamata na dozvoljenu pozajmicu u državama evrozone prošle godine bila je 7,92 odsto. Kod nas prosek je 33,78 odsto. Raspon u ceni korišćenja popularnog minusa kreće se od 26 odsto do čak 41 odsto za godinu dana.
Naravno, najskuplji je odlazak u nedozvoljenu zonu, koja je kod nekih banaka i duplo skuplja.
| Ono što takođe utiče na cenu minusa, ali i drugih kredita jesu nenaplativi krediti, koji u Srbiji imaju trend rasta. U Srbiji ima 4,5 miliona korisnika tekućeg računa, a 253.990 je u kašnjenju. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, docnja koja podrazumeva kašnjenja preko 60 dana, od ukupnog broja kredita krajem prošlog meseca iznosila je 12,2 odsto kod građana. I dok je najveće kašnjenje kod otplate lizinga 15,1 odsto, najmanje je kod u pokrivanja dozvoljenog minusa - 8,2 odsto. |
- Marža, kao zarada banke je relativna stvar. Svaka banka je kalkuliše za sebe shodno izvorima finansiranja, kašnjenju u otplati i rezervacijama koje imaju po tom osnovu, kao i operativnim troškovima - objašanjavaju u Eurobanci.
U strukturi cene korišćenja minusa najveći deo odnosi se na izvor odakle banka odobrava ovaj kredit. Ona je zapravo čini najveći deo cene.
- Banke koje raspolažu sa jeftinijim izvorima u dinarima, to jest klijentima koji primaju platu preko njih, preduzećima koje imaju velike dinarske iznose u prometu po računima, imaju mogućnost da ponude jeftinije kredite u dinarima, gde spada i dozvoljeni minus - kažu u Eurobanci.
Ostavi komentar