U sledećih godinu dana više od polovine hrvatskih građana (53 posto) neće biti u mogućnosti da štedi novac. To je najviši postotak 'neštediša' u odnosu na početak krize, pokazuje istraživanje Gfk.
Samo je 13 posto ispitanika izjavilo je da će u narednih godinu dana moći da štedi, što predstavlja pad od 7 posto u odnosu na prethodne tri godine (20-21%).
O prevladavajućem pesimizmu svedoči i podatak da dve trećine građana očekuje još lošije ekonomsko stanje u zemlji, dok se samo njih 7 posto nada oporavku.
U situaciji kada bi imali sredstva i mogućnosti za štednju, hrvatski građani bi novce najradije oročili u banci (njih 32 posto), od ostalih institucionalnih oblika štednje, na drugom mestu se nalaze stambene štedionice (21 posto).
Od preostalih načina štednje, aktuelno je čuvanje novca kod kuće, kojeg preferira 27 posto građana.
Pad cena nekretnina verovatno je i kod građana uzrokovao stav da ovakav način štednje nije više toliko 'unosan' u odnosu na prethodne godine jer bi se na njega odlučilo tek 25% ljudi.
Za razliku od kupovine nekretnina ili zemljišta, kao oblika štednje koji je sve manje popularan među hrvatskim građanima, ulaganje u zlato kao način štednje, pokazuje se sve interesantnijim pa 19 odsto ljudi preferira zlato kao oblik štednje.
Ostavi komentar