Kesica supe više nije dovoljna da napuni četiri tanjira, a pakovanja čipsa su pet grama lakša. Smrznuto povrće i kese sa testeninom nemaju pola kilograma. Čokolada je sa uobičajenih 100 grama “oslabila” za 20 grama. Ni kilogram hleba nije toliko težak - odavno se prepolovio. Pakovanja su sve lakša, ali ne i jeftinija.
(foto: apos.org.rs)
Potrošačima se sve češće nude proizvodi s gramažom manjom od one na koju smo već navikli. S druge strane, kod cena nije bilo promena.
“Sečom” težine, proizvođači pokušavaju da zadrže kupce, jer i tako lakša pakovanja ne samo da liče, već imaju i iste cene kao i njihovi teži “originali”.
Čaša jogurta i pavlake nije teška 200 mililitara, već 180. Šunke i salame su najpre bile teške pola kilograma, ali su zatim “pale” na 400 grama. Sad “naoko” izgledaju isto, ali su lakše i za 50 grama. Ni kutija keksa ne teži više 300 grama već 240. Čokolada je sa uobičajenih 100 grama prvo “pala” na 90, a vrlo brzo i na 75 grama. Problem je, međutim, što lakši proizvodi izgledaju isto kao i oni uobičajene težine. Tako se kod čokolade tek po otvaranju ambalaže primeti da su kockice gotovo upola tanje. Cena odgovara težoj gramaži.
- To je klasičan marketinški potez i skriven način pljačkanja kupaca - smatra ekonomista Dragovan Milićević.
- Danas nemate nijednu čokoladu od sto grama, a kako su krenuli uskoro će pasti i na 30 grama. Ako su proizvođači manjim pakovanjima hteli da se približe kupcima, trebalo bi da ponude i manje cene.
Kupci, kažu nadležni, nisu prevareni, jer je na omotu navedeno koliko grama proizvod ima.
A proizvođači kažu da svaka grupa proizvoda ima svoju standardnu gramažu, ali da uslovi i način života potrošača diktiraju i veličinu pakovanja. Tako su napravili instant supu za jednu osobu.
- Proizvođači računaju na navike potrošača, koji kupuju proizvode ne proveravajući deklaraciju - kažu u Udruženjima potrošača.
- Ovde nema prekršaja, ali ovakvi marketinški trikovi bi mogli da se protumače kao obmana potrošača. Kada se proizvod upakuje u istu ambalažu, uz odštampanu manju gramažu, a prodaje se po istoj ceni, postavlja se pitanje da li može da se govori o poskupljenju? U tom slučaju jeste reč o skrivenom poskupljenju proizvoda. Na ovaj način zloupotrebljena je ideja da se pomogne socijalno ugroženim i osiromašenim građanima.
Ostavi komentar