I statistički i u stvarnosti, “život” nam je poskupeo. Ali, dok statistika beleži rast cena za godinu dana od 11,4 odsto, troškovi za osnovne životne namirnice viši su za bar 30 odsto.
U poređenju sa prošlom godinom meso je skuplje više od dvadeset odsto, mesne i mlečne prerađevine su još više poskupele, krompir duplo više plaćamo.
| Ono što ohrabruje su najave da će doći do smirivanja inflacije. Branko Hinić, generalni direktor Direktorata NBS za statistiku, kaže da će ključan doprinos njenom smirivanju dati pad cena primarnih proizvoda, stabilnost deviznog kursa, ali i niska tražnja. |
Život po statistici, ako se posmatra kao prosek, izgleda kao da na jelovniku imamo sarmu. Ali u stvarnosti, neko pojede meso, a neko kupus...
Svetla tačka, po mišljenju ekonomiste Ljubomira Madžara, jeste stabilizacija kursa. Ali cene su mnogo više rasle nego što je dinar slabio od 2001. godine, a evro potrošačima u prodavnicama ne pomaže mnogo.
Izuzev psihološki, jer građani zbog stabilne valute imaju utisak da, kada svoju zaradu preračunaju u evre, imaju više. Jer, recimo, dinar je od početka godine ojačao u odnosu na evro za 2,4 odsto, a u odnosu na prošli maj 2,8 odsto.
Dobro se osećamo i što nam, zbog jačeg dinara, rata kredita ostaje ista. Međutim, u stvarnosti, prosečne plate realno su manje za pet odsto, primanja penzionera, čak 11,4 odsto.
Ne placamo mi u eurima, nego u dinarima. "Stabilan" kur je varka za glupi narod, koji misli da je srpska ekonomija jaca, ako je dinar ojacao.