Po životnom standardu Srbija zaostaje za skoro svim državama Evrope, ali smo zato po cenama u prodavnicama neprikosnoveni lideri. Za mnoge namirnice u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, pa čak i Sloveniji treba izdvojiti manje novca nego kod nas. Osim cena, sporan je i kvalitet koji za istu robu dobijamo u odnosu na komšije.
Cenovnici nam se posebno razlikuju kod kvalitetnijih namirnica, pa za novac koji u Mađarskoj daju za pečenicu, mi jedva možemo da kupimo kvalitetniju šunkaricu.
| Prosečna mesečna potrošnja domaćinstva u Srbiji je nešto manja od 52.000 dinara, pokazuju najnoviji rezultati Zavoda za statistiku. Prosečno domaćinstvo više od polovine sredstava troši na stanovanje i hranu. Od onoga što preostane mnogi izdvajaju na alkoholna pića i duvan, transport, odeću i obuću, zdravlje. Najmanje se daje na obrazovanje. Za zabavu i kulturu potroši se isto koliko i za komunikacije, tačnije račune za telefon, internet i mobilni koji nema samo 15 odsto domaćinstava. |
Dok u Srbiji za tri kilograma praška za veš treba izdvojiti 750 dinara, u Mađarskoj je za taj novac moguće kupiti pakovanje od devet. Slično je i sa kafom, čokoladom, šunkom, kulenom, kobasicama...
Zbog svega ovoga se i šoping turizam vraća na velika vrata. Kao nekada zbog odeće, obuće i bele tehnike, danas građani Srbije granicu prelaze zbog mleka, sireva, namaza, mesa i mesnih prerađevina.
Dok je prošle godine cena hrane u celom svetu padala, u Srbiji je iz meseca u mesec sve bilo skuplje. Svetska kriza, viši PDV, nedovoljna konkurencija i držanje visokih marži samo su neki elementi koji su doveli do povećanja cena.
| Za pokriće prosečne potrošačke korpe od 64.449 dinara bilo je potrebno 1,64 prosečnih zarada od 39.197 dinara, a za pokriće minimalne, koja je iznosila 33.884 dinara, bilo je dovoljno 0,86 prosečne zarade. Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Pančevo, Užice i Kragujevac. |
- Od 2001. u Srbiju je ušlo više trgovinskih lanaca i sa dolaskom svakog od njih očekivali smo da će uticati na smanjenje cena. To se nije dogodilo, jer je konkurencije i dalje nedovoljno izražena. Svi koji dođu, čak i ako imaju ideju da robu prodaju po nižim cenama po kojima je prodaju širom sveta, na neki volšeban način prilagode se ovdašnjem tržištu i podignu cene. Ovde postaju jedna od malobrojnih firmi sa dominantnim položajem, pa određuju cene kako to njima odgovara - konstatuje Savić.
Ostavi komentar