Za nekoga je život priča koja se nalazi iza neke materijalne stvari, a za nekog drugog to je dan bez tegoba
Čak i oni koji ne prate fudbal, niti ih isti zanima, ovih dana su se zaniteresovali za priču o kapitenskoj traci koju je Kristijano Ronaldo, najbolji fudbaler u istoriji Portugala, a vrlo moguće i cele planete, bacio na travnjak stadiona "Rajko Mitić".
Ronaldov revolt, zašto je do njega došlo i koliko je (ne)opravdan, nisu tema ovog teksta, već čitava priča koja je nastala kada je neko pokupio traku sa stadiona i pokrenuo aukciju na "Limundu" sa ciljem da skupi novac za lečenje malog Gavrila Đurđevića iz Kragujevca koji boluje od spinalne mišićne atrofije i za čiju je operaciju potrebno dva i po miliona evra.
Ovaj plemeniti cilj nije uspela da poremeti ni nečiji pokušaj "pumpanja" cene i lažnog licitiranja, a vest o ovoj licitaciji preneli su i mediji širom sveta.
Pored humanog momenta koji je presudio da "pošteni nalazač Ronaldove trake" napravi prvi korak ka početku aukciju, nama je bila zanimljiva i činjenica da je "vezivno tkivo" cele ove priče zapravo - novac.
Nekome je novac šansa za normalan život, kao što je to u slučaju malog Gavrila. Nekome je novac samo sredstvo za postizanje plemenitog cilja, kao što je to osoba koja je odlučila da donira traku za humanitarnu akciju i svi oni koji (zaista) licitiraju i pomažu da se skupi što više sredstava. Neko, kao što je Kristijano Ronaldo, novca ima i previše, ali sav taj novac nije mogao da učini da on ne pobesni i tako, ispostaviće se, indirektno pomogne jednom dečaku da dobije priliku za izlečenje.
Novac je svuda oko nas i svi mi ga različito doživljavamo. Pitanje je samo da li ćemo pare koje imamo upotrebiti za nešto dobro i plemenito - ili ne.
Ostavi komentar