Novi cenovnici bankarskih usluga pokrenuli su mnogo reakcija u javnosti
Mada se priča o novim cenovnicima bankarskih usluga provlači u javnosti još od Nove godine, u naročitom fokusu je tokom poslednjih mesec dana.
Građani postavljaju pitanje da li banke imaju pravo da ovo rade, a odgovor je kratko i jasno – da, imaju. Svaka prodavnica ima pravo da podigne svoje cene. A banka je upravo to – prodavnica novca.
Obaveštenja o poskupljenju koja ovom prilikom dobijamo od banke su njihova obaveza, pošto mi, kao građani, imamo ugovor sa bankama. To što moraju da nas obaveste o poskupljenjima (ili nekoj drugoj promeni u poslovnoj politici u delu koji se tiče građana) je jedino što banke moraju da urade u ovoj situaciji. To isto obaveštenje može za nas građane da bude poziv na akciju. Da li će ta akcija biti, kao što je češće u Srbiji, samo psovka sebi u bradu ili otkaz saradnje banci – to je samo naš izbor i odluka.
U Srbiji je lako biti banka, jer naši građani retko mare za novce. Ni kad su naši sopstveni (čuvena rečenica „zadrži kusur“), još manje kad su tuđi. Da li je to pogrešno ili ne – teško je reći. Pogrešno je kad neko drugi pokušava da nam izvuče naš novac, a činjenica je da ne možemo da funkcionišemo tako da nas se ne tiče kad nam neko izvlači novac.
Možda je malo nekorektno i to što nam banke šalju nove cenovnike na 50 strana, koje gotovo izvesno niko neće imati vremena da čita. Opet, to se vezuje i za to što nema konkretne akcije i komunikacije sa strane nas, koji smo klijenti banaka.
Ovde treba dodati i naše nasleđe, po kome se sve banke tretiraju jednako. Realnost je ipak da su banke danas profilisane i imaju svoje ciljne grupe klijenata, pa samim tim različite pakete usluga i cene za te pakete. Teško je izboriti bitku protiv svih tih kombinacija cena. Međutim, bitka se dobija kada mi sami organizujemo naš budžet i kada znamo koliko tačno mesečno možemo da izdvojimo za bankarske usluge, pa prema tome se odlučimo za paket usluga i banku.
Ako na nešto možemo da računamo to su poskupljenja svega i zauvek. Pa tako i banaka. Neće biti pojeftinjenja dok banke ne vide leđa klijentu. Kao što smo naglasili, svaki prodavnica može da poskupi proizvod koji prodaje, pa tako i banka.
Ако постоје регулаторна тела и агенције на нивоу државе као што је РАТЕЛ (за електронске комуникације и поштански саобраћај), РРА (за електронске медије), АЕРС (за енергетику), СЕПА (за заштиту животне средине), АЛИМС (за лекове и медицинска средства)... које регулишу услове пословања и ценовну политику у свом домену, зар Народна банка Србије није регулаторно тело за пословање банака? Зар регулаторним телима Србије није циљ да заштите привреду и грађанство а државу учине ефикаснијом? Зар Народна банка не служи томе исто у домену новца и финансијских трансакција (и осигурања)? Молим вас да допуните свој чланак, макар освртом како би требало да јесте ако није, можда и упоређујући са регулаторним телима банака и осигурања у другим државама.
Dugo godina sam klient efg eurobanke Imam kod njih kredit refinasirajuci i naplacuju mi pored odrzavanja racuna 550 din. i odtzavanje kredita 0.05% od visine kredita ,a to je 600din. stvarno je to nenormalno s obzirom da sam njihov klient.U koju banku da prebacim racun
@jovanka
za to 0.05% odrzavanje kredita mozes uvijek da tuzis..kao i za tzv troskove prvog i refinansirajuceg ..
ja tuzila od 2010 ..cekam uplate..i za firmine i licne kredite
Nije poenta u tome da nam banke vide leđa,nego,kao što neko napisa,da se kontroliše njihov rad. Banke imaju vrlo slične usluge,negde je nešto bolje negde lošije. I kada bi se sve banke ugasile zbog odlaska klijenata najviše bi štete imali klijenti.