Odgovor na pitanje zašto PayPal nije zaživeo u svom punom obliku se nalazi u tekućim propisima. Naime, plaćanje između dva fizička ili pravna lica u devizama nije dopušteno Zakonom. Pošto Pay Pal nema srpski dinar u ponudi valuta, tu se stvari komplikuju.
PayPal usluga je u Srbiji prvi put bila dostupna 10. aprila 2013, ali isključivo ograničena na prenos sredstava, dakle samo na plaćanje. Građanima i privredi Srbije usluga naplate postala je dostupna 14. oktobra 2014, ali ju je PayPal ukinuo već trećeg dana, zbog “razloga koji se nisu mogli predvideti”. Konačno, nešto za šta se veruje da je PayPal usluga punog kapaciteta omogućeno je 13. aprila 2015, punih 11 godina nakon što je PayPal stigao u Evropu.
Prema izjavi Tanjugu Save Savića, pomoćnika ministra u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, usluge elektronske trgovine u Srbiji u 2014. koristilo je 1,16 miliona ljudi, što je za 28 odsto više nego 2013. “Još veći pomaci u e-trgovini očekuju se od 1. oktobra ove godine kada će pored stranih institucija elektronskog novca poput PayPal-a početi sa radom i domaći servisi za bezbedno plaćanje putem
| Gde još nema PayPal-a? Antarktik Avganistan Arapska Republika Sirija Belorusija Bouvet ostrva Britanska Teritorija Indijskog okeana Centralno Afrička Republika Demokratska Narodna Republika Koreja Ekvatorijalna Gvineja Haiti Heard ostrvo i Mcdonald ostrva Iran Irak Kuba Kamerun Liban Liberija Libijska Arapska Džamahirija Mijanmar Narodna Demokratska Republika Lao Nigerija Obala slonovače Pakistan Papua Nova Gvineja Srbija Sudan Uskršnja ostrva Zimbabve |
Prema uslugama elektronskog plaćanja, odnosno procesiranja kreditnih kartica za Internet prodavnice, od registrovanih 30 poslovnih banaka, u poslednjih 6 godina je samo jedna banka pružala tu uslugu, dok joj se druga banka pridružila prošle godine. Uslovi za uspostavljanje te usluge su takvi da ih mogu ispuniti samo najveće kompanije, sa velikim godišnjim prometom novca.
Poslovne banke trenutno nemaju odgovor na pitanje proknjižavanja prenosa iznosa sa PayPal računa na račun klijenata. One od Narodne banke Srbije očekuju uputstvo o tome kako da postupaju sa novcem koji na ovaj način stiže na račune rezidenata Srbije.
Narodna banka Srbije se o ovom pitanju od izmena Zakona o deviznom poslovanju 2012. oglašava saopštenjima gotovo identične sadržine: zakonski okvir postoji, propisi to omogućavaju. U saopštenju od 17.10.2014, pod naslovom “Prepreke za prijem novca preko PayPal-a nisu u domaćim propisima” koje je potpisao Kabinet guvernera, eksplicitno stoji: “Takođe, ukazivano je i na to da odgovornost za eventualnu naplatu u devizama između rezidenata korišćenjem servisa institucije elektronskog novca neće snositi PayPal, već rezidenti koji učestvuju u takvoj transakciji”.
Za vreme majskih poplava 2014. diplomatsko predstavništvo Republike Srbije u Briselu je 18. maja otvorilo PayPal račun na koji je bilo moguće uplaćivati donacije za poplavljena područja. Prema jednom saopštenju, novac se direktno prebacivao na račun Vlade Republike Srbije namenjen ugroženima od poplava. Iako tada Srbija nije bila na listi zemalja koje mogu da primaju uplate putem PayPal servisa, neko je uvideo korist od ove mogućnosti i upotrebio PayPal “Donate” uslugu, doduše iz Brisela.
Trenutno, iako Zakon o deviznom poslovanju (član 34, stav 2, tačka 6) to eksplicitno dozvoljava, PayPal rezidentima Republike Srbije još uvek ne dopušta da primaju novac putem donacija na svoje PayPal račune. Na pitanje zašto je to tako, od PayPal servisa je dobijen odgovor da se donacije još uvek ne mogu primati zbog naših “zakona i finansijskih propisa”. To se verovatno odnosi na član 8. deceniju starog Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći (“Sl. list SRJ”, br. 53/2001, 61/2001 – ispr. i 36/2002 i “Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 – dr. zakon), koji propisuje da devize primljene po osnovu donacije, primalac donacije mora držati na svom deviznom računu kod ovlašćene banke. Istim zakonom je propisano da primalac donacije ne može biti politička stranka. Za pretpostaviti je da se PayPal ovde rukovodio maksimom “bolje sprečiti nego lečiti”.
Problem je, formalno-pravno gledano, upravo u našim propisima.
Članom 32. Zakona o deviznom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014) propisano je da se platni promet sa inostranstvom obavlja u devizama i u dinarima preko banke. Svi rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca i to radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga. Rezidenti koji su fizička lica mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko domaće ili strane platne institucije i javnog poštanskog operatera koji pruža platne usluge, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge.
Dakle, zakon jasno definiše da se platni promet sa inostranstvom može obavljati putem PayPal i sličnih servisa. Članom 34. istog zakona propisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši isključivo u dinarima, uz izuzetke koji se odnose na humanitarne donacije, prodaju i zakup nepokretnosti, nadoknade za službeni put u inostranstvo i plaćanje plata zaposlenima na radu u inostranstvu, devizno kreditiranje i garancijske poslove. Dakle, po tekućim propisima, plaćanje između dva rezidenta u devizama nije dopušteno Zakonom.
U Srbiji postoji problem kontrole tokova novca i zastarelog modela rada poslovnih banaka. Nekoj srpskoj firmi na PayPal račun mogu biti uplaćena sredstva i od rezidenata i od nerezidenata, a kako PayPal nema srpski dinar u ponudi valuta, može se desiti da rezident rezidentu po tekućem poslu uplati devizni iznos.
Ne ulazeći u pravni osnov zabrane prometa robe i usluga u devizama, u državi u kojoj domaća valuta nije ni sredstvo štednje, ni kreditiranja, ni plaćanja nepokretnosti ili naplate zakupnine – evidentno je da je ovakva zabrana postala nesprovodiva.
| NBS je kao najviši organ monetarne vlasti dužna da rezidentima – građanima i privredi Srbije – omogući onoliko ekonomskih prava i sloboda koje uživaju ekonomije kojima težimo. |
Brzina platnog prometa je jedno od osnovnih prava privrednika. Modeli uzimanja provizije da bi se “privlačio strani kapital” i poslovale banke, kao i sveobuhvatna i bezrazložna kontrola tokova novca, da bi se znalo ko šta radi sa svojim parama, izlišna je i, kako vidimo – nemoguća. Kreatori propisa kojima se uređuju platne usluge polaze od pretpostavke da smo svi mi lopovi i da gomilom papira treba da dokazujemo da to nismo.
Rešenje je, za početak, da se unutrašnji platni promet ne ograničava samo na radno vreme, jer kompjuteri i bankomati rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Takođe, rešenje je da se zastareli propisi i zakonska akta inoviraju ili zamene savremenima, u delu u kojima koče razvoj elektronske trgovine. Ako jedne godine ostvarite rast od 28% u elektronskoj trgovini, to ne znači da je porasla privredna aktivnost, već da joj je uklonjena kočnica.
Rešenje može da bude i ukidanje zahteva privredi da pravda svaki evro koji joj pristigne iz inostranstva, odnosno da oni koji zarađuju putem Interneta i koji koriste Internet za prodaju robe i usluga prestanu da se smatraju lopovima.
Pozdrav, pored navedenog problema u vezi deviznog plaćanja u državnim okvirima, problem je i plaćanje i naplata na relaciji rezident fizičko lice i privredni subjekti, privredna društva, organizacije, firme, što je u principu vrlo lako rešivo kroz vođenje poslovnog knjiženja po uslovom da zakon to predviđa promet po računima rezident fizičko lice - firma
Dakle potrebno je usaglasiti zakonske norme, modele plaćanja i praktičnu primenu, u suprotnom kao što je sada situacija - svi veliki i ozbiljni servisi će se povlačiti ili ograničavati usluge jer ne žele stanje pravnih ucena u uslovima u kakvim mi živimo ovde.
Antarktik ili Srbija, dođe ti na isto.
Kako zaobici sve ovo i omogucti nasim ljidima da primaju novac preko paypala?