Sezona je voća i na pijačnim tezgama i u marketima ima ga u izobilju
Zadovoljni su potrošači ali i proizvođači. Kupci se ne žale na kvalitet, ni cene, a voćari kažu da je ova godina solidna, u pogledu koštanja roda naveliko i prinosa, ali su zadovoljni i time što se voće kupuje, jer ima godina kada nemaju kome da ga prodaju po iole prihvativoj ceni.
Ove godine nije sve voće dobro rodilo.
– Kajsija i trešanja nije bilo mnogo zbog mraza i čestih kiša, ali su višnje čija je berba završerna, breskve čije sorte sve više pristižu za berbu dobro rodile. Pri tom breskve se dobro prodaju, a cena im je naveliko od 60 do stotinu dinara za kilogram. Već ima i šljiva za koje će veliki trgovci po svemu sudeći kilogram plaćati 50 dinara, a za mesec dana počeće i jabuke da se beru – kaže voćar Milan Kovačević iz Čerevića, najveći po zasadu u opštini Beočin.
On sve ovo voće ima na 20 hektara i prodaje ga na novosadskoj Kvantaškoj pijaci i preko veletrgovaca koji ga onda dalje plasiraju po velikim trgovinskim lancima u zemlji.
Voćarstvom se Milan poćeo baviti pre dve decenije, posle 17 godina rada u Beočinskoj cenemtari
– Imali smo voćnjak i malo po malo s ocem sam se okrenuo voćarstvu . Područje je bogom dano za voćnjake, uspeva i donosi rod i zaradu – kaže Milan. Sve što mi je potrebno za rad u voćnjaku imam, pa i hladnjaču, i ne brinem ako se voće ne proda, premda mi ona služi prvenstveno za čuvanje jabuka Imam i Zemljoradničku zadrugu „Podunavski voćar“, gde nas je 13 članova i oko stotinu kooperanata – priča Milan .
Dodaje da je rad u voćnjaku mukotrpan, od jutra do mraka, svaki dan od ranog proleća do kasne jeseni,pa kada se gleda zarada i uloženi trud ne oseti se zadovoljstvo od prihoda.
I bez podsticaja se može
Za razliki od drugih voćar Milan Kovačević nije tražio podsticaje od države. Ne javlja se na konkurse niti mu treba materijalna potpora te vrste. - Nemam u voćnjaku protivgradnu zaštitu niti je planiram, pokrivanje zasada ide zajedno uz sistem za navodnjavanje, a to su ogromna ulaganja o kojima ne razmišljam. Za porodicu sam i od ovoga obezbedio egzistenciju, pa pošto ne vidim da će me deca naslediti u voćnjaku ne mislim o tome.
Za veliki voćnjak Milanu je potrebna i radna snaga s kojom kaže ne oskudeva, jer ima radnika koji kod njega rade i duže od deset godina.
– Uprkos međusobnom poverenju ipak ja ili supruga moramo biti prisutni za svaki posao, pa je obaveza preko glave. Za sada se u poslu najviše oslanjam na suprugi, dok je ćerka student pa ne stiže zbog obaveza, a sin koristi školski raspust da pomogne, svaki dan je sa nama, sve zna i vidi šta treba raditi. Ali hoće da studira medicinu, pa ne vidim odmenu u poslu – kaže Milan Kovaćević.
Uz poslove u voćnjaku ovaj preduzetnik se bavi i kalemarsvom, najviše kalemi breskve, kajsije i po koju sortu šljive, ali i uslužno podiže voćnjake. Bude mladih sadnica godišnje 14.000 komada pa i tu dođe prihod. – Lepo sam se snašao posle odlaska iz cementare, ali sam imao i dobru osnovu, što sam umeo da uz ogroman rad iskoristim – napominje Milan.
Ostavi komentar