Šta predstavljaju stavke koje se nalaze na poleđini računa za struju i za šta izdvajamo svoj novac? Da li je nerazumljivost računa posledica nedovoljne informisanosti potrošača ili je to možda, kako naši sugrađani kažu, jedan od načina „izvlačenja“ novca građana?
Topli dani su svakako uvećali račune za struju, a ekipa finansijskog portala Kamatica istražuje koliko je, od ukupno šesnaest stavki koje se nalaze na poleđini računa potrošačima, jasno i kako mesečni račun za „utrošenu“ eletričnu energiju čak i kada se ne utroši nijedan kW može iznositi par stotina dinara?
- “Prilikom formiranja računa, pažnja nije usmerena na korisničko iskustvo građana”, ističe Dušan Uzelac direktor finansijskog portala Kamatica, i dodaje da su računi mogli da budu dosta jednostavniji i da u tom slučaju ne bi dolazilo do zabune.
Pored naknada za plaćanje akciza, kamata, taksi za javni medijski servis i PDV-a, postoje i one za koje ne znamo šta predstavljaju, ali na ime njih svakog meseca izdvajamo nekoliko stotina dinara.
Obračun koji se nalazi na poleđini računa trebalo bi da objasni potrošačima gde ide njihov novac, međutim nije namenjen korisnicima već ga samo snabdevač razume, a ukoliko se obrati pažnja na cenu potrošenih kW i krajnji iznos, jasno je da se na ime stavki, za koje većina ne zna šta znače, izdvajamo dosta novca.
- “Kroz račun, potrošači plaćaju određeni iznos naknada na ime povlašćenih proizvođača električne energije, trošak garantovanog snabdevača i troškove obračunske snage“, kaže Dušan Uzelac i objašnjava da je trošak “povlašćenog proizvođača”, iznos koji dajemo za subvencije privatnim kompanijama koje proizvode struju iz biomase i obnovljivih izvora energije, a naknada je srazmerna potrošnji.
Ekipi finansijskog portala Kamatica najviše pažnje je privukla stavka „obračunska snaga“, ona se nalazi na samom vrhu računa i označava trošak koji bi Elektroprivreda Srbije imala ukoliko se mreža maksimalno optereti, bez obzira što je to tehnički nemoguće, ali se na ime toga mesečno izdvaja određena svota novca.
Još jedna naknada koju 3,5 miliona ljudi plaća Elektroprivredi Srbije, su troškovi “garantovanog snabdevača”, a ova naknada je fiksna i iznosi 1 evro, što znači da 3,5 miliona evra svaki mesec građani izdvoje za očitavanje stanja na brojilu, štampanje i slanje računa.
Pored troškova koji se nalaze na računu, i koju većina građana ne razume, još je konfuzniji način formiranja cene kWh, jer je na samom računu predstavljena kao jedan vid matematičkog proseka na osnovu kog potrošači ništa ne mogu da zaključe.
Račun za struju je formirani tako da većina korisnika plaća određene naknade, a da se ni ne zna šta se sve plaća. Ovo je samo jedan u nizu računa koji svakog meseca plaćamo, a da pri tome ne znamo šta plaćamo, i zbog čega je razlika u iznosu stvarne potrošnje i krajnje cene, koja je prikazana na samom računu, veća za nekoliko stotina dinara.
Kod moje komsinice u stanu koji je dvorisnog tipa tj. manja kucica je u pitanju nekih 15 kvadrata ne zivi niko vec 2 godine a racun za struju redovno stize i stanje na brojilu je NULA a iznos za placanje se krece od 680 dinara do 1 200 dinara mesecno, cak se ovaj iznos nagomilao da niko nije ni znao i sad je nastao problem,sta uraditi, da li tuziti ili platiti !?
Vi ste napisaliono sto mi vec znamo,traje decenijama,samo je zadnjih godina jos malo povecano.Niste ni naznacili da li 3,5 miliona obveznika moze da resi taj problem i kako ! !! Osim toga ne radi se o " par stotina dinara ",nego o vecem broju parova...Ako taj problem moze bar delimicno da se resi,ali stvarno,onda pisite,ovako je besptrebno.