Kako se bliži početak nedelje štednje ovo pitanje postaje sve učestalije. Građani čiji depoziti uskoro ističu u nedoumici su, u kojoj valuti štedeti ove godine.
Štednja predstavlja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca, koji garantuje blago uvećanje vrednosti u skladu sa visinom inflacije. To znači da se opravdanost štednje može utvrditi isključivo ukoliko uporedite visinu ostvarene kamatne stope sa visinom inflacije u zemlji u kojoj je valuta u kojoj štedite matična valuta.
Inflacija u Srbiji trenutno iznosi 2.1% dok je ciljana do 4.0%. Što se tiče inflacije u EU tu je ciljana inflacija za ovu godinu -0.16%.
Kada je štednja u stranim valutama u pitanju, pored inflacije, morate uračunati i to da država Srbija naplaćuje dodatni porez od 15 odsto na zaradu ostvarenu štednjom u stranoj valuti. Tako ćete tako ako štedite u evrima na svakih sto evra kamate državi morati da date 15 evra.
Visoke kamate na štednju su davno zaboravljene kako na dinarsku tako i na štednju u drugim valutama. Štednja po viđenju u evrima trenutno iznosi 0,1% na godišnjem nivou, dok je kamata na dinarsku oko 7,00%.
Kod klasične oročene štednje, kamate na štednju u dinarima su u proteklih par dana smanjene u zavisnosti od banke do banke u proseku od 0,5 do 1,00%, pa je iznos kamate koju možete dobiti do 8,00% dok je kod štednje u evrima kamata svedena na maksimalno 1,53%.
Trenutno je na tržištu dinarska štednja atraktivnija od štednje u evrima. Glavni nedostatak štednje u domaćoj valuti je neizvestan kurs dinara prema evru.
Svaki vid štednje ima prednosti i mane, pa tako ne bi trebali da jurimo za kamatom nego da tip štednje prilagodimo svojim potrebama i mogućnostima. Prednost dinarske štednje je znatno viša kamatna stopa u odnosu na ostale valute i neoporeziva ostvarena kamata. Morate da imate u vidu da je ovo jedina vrsta štednje kod koje ćete sigurno imati veću kamatnu stopu na uložena sredstva u odnosu na inflaciju.
Dinarska štednja nije preporučljiva samo onima koji štede sa svrhom kupovine proizvoda i usluga koji se plaćaju u stranoj valuti, a za sve ostale namene, ovo bi mogla biti isplativija opcija od devizne štednje.
Bez namere da Vas kritikujem, ipak moram napisati da stvarno ne vodite racuna o tome da se tekstovi moraju azurirati pogotovu kada je rec o stednji tj visinama kamatnh stopa. U ovom tekstu pisete da je kamata na orocenu stednju oko 8% na godisnjem nivou. Ta informacija je zastarela i to VEOMA zastarela jer su najpovoljnije kamate u ovom trenutku (oktobar 2016) oko 4.5% ili ispod te vrednosti. Molim Vas da neko obrati paznju na tekstove koji mesecima ili godinam stoje ne azurirani pa i nemaju nikakvog smisla. Hvala
@Milojko mislim da treba da obratiš pažnju na datume kad su tekstovi objavljeni, koliko vidim ovaj je iz 2015. tada su te kamate bile sada su druge al pšošto nema ni jedan mislim da još nije objavljen novi tekst na tu temu. U žurnalitici nema ažuriranja tekstova, pišu se novi a strai su stari i služe da se vidi kakva je situacija bila prethodnih godina a koja je sad.