Preživljavanje bez palete bankarskih proizvoda nije opcija koju većina od nas praktikuje. Iako smo potpuno svesni da nas svako provlačenje kartice, puštanje čekova na odloženo, podizanje novca iz tzv. dozvoljenog minusa košta, vrlo često zaboravljamo da i najmanja nepažnja može da bude pogubna po naš novčanik.
Dozvoljeni minus
Jedan od najzastupljenijih i najatraktivnijih bankarskih proizvoda svakako je dozvoljeni minus. Raspolaganje novcem koji nismo zaradili i koji nemamo je vredno svakog dinara kamate koji banci plaćamo.Kada se na to doda da je vremenski okvir korišćenja dozvoljenog minusa 12 meseci (kod nekih banaka taj rok je produžen na 36 meseci), kolika god da je kamata ipak po sopstvenoj proceni imamo unapred relaksiranu celu godinu!
Kamatne stope na dozvoljeni minus se kreću u rasponu od 25 odsto do ogromnih 39,93 odsto na godišnjem nivou.
Greška prva – nekontrolisano i neplanirano korišćenje dozvoljenog minusa nas u stvari dovodi u zabludu, jer raspolažemo sredstvima koje realno nemamo.
Samim tim, dozvoljeni minus nećemo u potpunosti moći da namirimo od plate, jer da nam je plata dovoljno velika, minus nam ne bi bio neophodan.
Čekovi
Čekovi su oduvek bili aktuelno sredstvo odloženog plaćanja bez kamate. U vremenima kada je platežna moć sve manja i kada prodavci odloženo plaćanje produžuju na neverovatnih 210 dana i to bez kamate, sigurno je da se čekova nećemo odreći.
Jer kupovina osnovnih namirnica za život jednom u petnaestak dana zahteva od nas trošak od najmanje 10.000 dinara, koje naravno možemo platiti čekovima i to sa datumom dospeća u 2013.godini.
Greška druga – korišćenje čekova kao vid pukog preživljavanja sa dalekim datumima dospeća je zamka.
Kupovati osnovne namirnice za život na čekove sa datumom dospeća od 210 dana nas dovodi u zabludu.
Suprotno mišljenju koju većina nas ima, nismo sačuvali novac ni njegovu vrednost, nego smo ga neplanski potrošili i zadužili se nekoliko meseci unapred, čime sebe onemogućavamo da kvalitetno i pametno raspolažemo kućnim budžetom.
Kreditna kartica
Kreditna kartica kao magična plastika sa previše pogodnosti uvek nas nekako vuče da je maksimalno koristimo.
Beskonačna otplata na rate, uvek isti minimalni procenat, limit koji se obnavlja sa svakom našom uplatom, je raj za nas. Jer upravo karticom možemo sebi priuštiti ono, za šta inače ne bismo mogli odvojiti sredstva.
Treća greška – priuštiti sebi po koje nedostižno zadovoljstvo beskonačnom otplatom na rate uz minimalni procenat uplate nas dovodi do začaranog kruga.
Neplanirana kupovina stvari koje nam nisu krajnje neophodne nam daju lažni osećaj sigurnosti da ne moramo previše štedeti, jer eto ipak sebi i dalje može priuštiti po koje zadovoljstvo.
Zašto kažemo greška? Vrlo jednostavno.
U začaranom krugu istovremenog korišćenja čekova, dozvoljenog minusa i kreditnih kartica vrlo često potrošimo više od onoga što nemamo što rezultira plaćanjem enormno visokih kamatnih stopa.Svakako da i na dozvoljeni minus i na kreditnu karticu plaćamo kamate, ali kada se na našem nefleksibinom tekućem računu koji svaki mesec uvek primi isti iznos uplate po osnovu zarade, nagomilaju zaboravljeni čekovi, maksimalno iskorišćen dozvoljeni minus i po koja rata kreditne kartice, odosmo mi nepovratno u nedozvoljeni minus.
Dakle, nedozvoljeni minus i neplaćanje obaveza je svakako kategorija proizvoda koju banke ne prodaju, ali je zato jako lepo naplaćuju.
Prosto rečeno, kamata na nedozvoljeni minus se kreće do šest odsto na mesečnom nivou. Tih, naizgled nevelikih, šest odsto na mesečnom nivou predtavlja u stvari neverovatnih 101,2 odsto na godišnjem nivou.
KALKULATOR PRERAČUNA KAMATEDakle, podrobno se raspitajte koliko košta svaka usluga, pa čak i ona koja se ne prodaje (zatezna kamata) i sami preračunajte mesečnu kamatnu stopu u godišnju na kalkulatoru preračuna kamate. |
I ukoliko nam se još nekim slučajem desi da to dugovanje potraje, završićemo u Kreditnom birou kao neuredan platiša, a onda nam se vrata finansijskih institucija polako zatvaraju!
Iako većina banaka kamatne stope na kredite, kartice i dozvoljeno prekoračenje prikazuje na godišnjem nivou, zatezna kamata je skoro uvek prikazana kao kamata na mesečnom nivou.
Sopstvena neodgovornost o raspolaganju adekvatnim informacijama koliko u stvari može da nas košta neka usluga nas najčešće i dovede do situacije da zateznu kamatu platimo čak i 101,20 odsto godišnje!
ziva istina,ne znam dali postoji mogucnost da se nekome zalim za to. pre 5 god.sam podigao dozvoljeni minus i do sada sam im dao preko 400000din. a na glavnicu su mi vracene samo 27ooo. karticu nisam koristio sigurno bar 3 god. ok,bilo je tu i kasnjenja sa ratom al ne vise od 15-20 dana. u banci niko neume da objasni gde idu te pare.OVIM TEMPOM VRATICU TIH 180000 DO KRAJA ZIVOTA:-)