EUR 117,59 USD 103,62 CHF 108,29

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 05.06.20. :: 117.5912 rsd

Tekst objavljen: 01.03.2020 17:00        


Kako se koronavirus širi po svetu, tako problemi sa kojima se suočava globalna ekonomija postaju sve veći

"Svetska privreda posle korona virusa više neće biti ista"

Neki procenjuju da nakon ove krize svetska privreda više neće biti ista.

Preduzeća sada uče lekciju – koliko je zaista osetljiv globalni proizvodni lanac, kaže Gabrijel Felbermajr iz Instituta za svetsku ekonomiju iz nemačkog Kila, piše Dojče vele (DW).

Njega ovo najnovije širenje zaraze podseća na lekciju koju je ekonomija naučila nakon sloma kompanije Leman braders 2008. Tada je mnogima postalo jasno u kojoj meri je svet novca osetljiv, a to je imalo i konkretne posledice: mnoge firme drugačije su organizovale svoje finansije i postale su mnogo manje zavisne od bankarskih kredita.

"Slično se može dogoditi i zbog epidemije koronavirusa", kaže Felbermajr. Lekcija sada glasi: treba skratiti lanac snabdevanja kako bi bio manje osetljiv na moguće probleme. Drugim rečima: proizvodnja bi morala da počne da se vraća u Evropu.

Da li će se promeniti pravila igre?

U ovom trenutku veću štetu po privredu prave mere država i nadležnih institucija u borbi protiv epidemije, nego sam virus. Te mere podrazumevaju ograničavanje putovanja, pa i zatvaranje pogona, piše DW.

Naročito su pogođena preduzeća koja posluju internacionalno, ali i sva ona koja su umrežena s partnerima u svetu ili koje zavise od izvoza. Francuski ministar privrede Bruno Lemer epidemiju vidi kao podsticaj da se nešto preokrene u kompletnom, tako osetljivom lancu snabdevanja koji se proteže preko čitave planete.

Epidemija i njene posledice su, smatra, jasno pokazale "neodgovornu i nerazumnu" zavisnost od Kine i tamošnjih fabrika.

Zato bi trebalo ponovo razmisliti o globalnim odnosima isporuka, naročito kada je reč o farmaceutskoj i automobilskoj industriji, izjavio je francuski ministar prilikom posete Atini. "Kada su lekovi u pitanju, mi jednostavno ne smemo da budemo i po 80 do 85 odsto zavisni od isporuka iz Kine", izjavio je Lemer.

Pozivi u pomoć

Predsednik Evropske privredne komore u Kini Jerg Vutke ocenjuje da su ekonomske posledice koronavirusa daleko ozbiljnije nego što većina ljudi misli. "Stižu mi pozivi u pomoć sa svih strana", rekao je Vutke u jednom intervjuu. "Za velike koncerne to još nije veliki problem. Ali mnoge male i porodične firme već sada su u ogromnim problemima." Mnoge od onih koje su proizvodile u Kini ili su poslovale u zemlji već sada su na ivici bankrota. Čitav niz njih već nedeljama nema nikakav prihod, kaže Vutke.

Mnogima nije jasno koliko će epidemija imati uticaja na snabdevanje u Nemačkoj. Najveće firme za prevoz brodovima, "Cosco" i "Maersk" u protekle četiri nedelje nisu izvezle na more čak po 70 kontejnerskih brodova. S obzirom na to da brodovi putuju oko šest sedmica do svojih odredišta, oni koji su ranije krenuli još pristižu, "ali ubrzo će ih stizati mnogo manje. A onda bi u Evropi mogli da počnu da nedostaju mnogi proizvodi", kaže predsednik Komore Vutke. To bi od marta pre svega moglo da pogodi farmaceutsku industriju, ali i druge privredne grane.

Nemački direktori nabavke, logističari i nadležni u lancu snabdevanja imaju pune ruke posla. "U mnogim pogođenim preduzećima formirana su posebna odeljenja čiji je zadatak da utvrde moguće probleme pri snabdevanju iz Kine i da brzo pronađu nekakve alternative", kaže Rikardo Kurto, predstavnik za Kinu Udruženja za materijalnu privredu, nabavku i logistiku (BME).

Užurbana potraga za alternativom van Kine

"Neke firme nam javljaju da čak zajednički s kineskim isporučiocima pokušavaju da identifikuju postojeća i neka buduća uska grla kako bi napravili planove za slučaj nužde". Ali sve je to na klimavim nogama, jer nema pouzdanih odgovora na najvažnija pitanja. Prvo: koliko je stvarno raširena epidemija? I drugo, još teže: koliko će epidemija da traje? Zato Kurto kaže: "Odlučujuće je da kineske službe jasno i tačno javljaju o širenju virusa", piše DW.

Kako Udruženju javljaju članovi iz Kine, mnogi užurbano traže alternative i isporučioce iz drugih zemalja sveta. U mnogim slučajevima pomažu im i sami kineski partneri, jer su im, priznaju, skladišta gotovo prazna. "Zato ono što nedostaje u proizvodnji u pojedinim slučajevima naručuju od alternativnih proizvođača van Kine, na primer iz Evrope", kaže Kurto. Jedino što nije dovoljno samo pronaći alternativnog proizvođača, već brzo mora da se prilagodi i kompletna logistika. A sve to je, naravno, ogroman posao.

Premalo se zna za dobru poslovnu odluku

Ono što je za direktora firme najgore jeste to što situacija uopšte nije pregledna, tako da oni ne znaju koji bi to bili pravi poslovni potezi. I ekonomske vesti koje prenose mediji više su kolaž pojedinačnih utisaka o tome šta utiče na krizu i tek će nekog budućeg dana možda moći da se izvuku pravi zaključci. Prvi potezi su veoma često u stvari pogrešni. Recimo: nemački avio-prevoznik Lufthanza potpuno je obustavio putnički saobraćaj prema Kini, a drastično je smanjio i broj teretnih letova – sa 15 na samo 5 nedeljno. Ali od početka marta ta firma uvodi međutim još tri teretna leta nedeljno – jer tražnja postoji.

Doduše, piloti kargo-aviona Lufthanze u Kini ostaju samo dok se avion na brzinu ne isprazni i ponovo utovari, a onda odmah lete za Novosibirsk u Rusiji da bi se posada tamo odmorila. Avio-prevoznici inače mogu da budu sigurni da će biti među prvima koji će iz čitave ove krize zbog epidemije imati korist: s obzirom na to da su brodovi u lukama, nakon panike će oni biti ti koji će imati pune ruke posla. Pitanje je samo kada će sve to proći. I da li će situacija biti ista kao i posle nekih drugih kriza koje su uticale na ekonomiju.

Nema povratka na staro

U nemačkoj automobilskoj industriji već sada strahuju da – neće. Kod njih ne postoji samo problem stabilnosti lanca isporuke, već je "sve više i više reč o padu tražnje", piše stručnjak za automobilsku industriju Ferdinand Dudenhefer. On procenjuje da će se ove godine u svetu prodati samo oko 77 miliona vozila, čak 7,5 miliona manje nego 2017. To znači i da će nemačke fabrike automobila da izvezu manje. I nisu jedine koje strahuju od pada narudžbina iz inostranstva.

Nemačka državna Banka za obnovu i razvoj (KfW) već računa da će ova epidemija da dovede do toga da će i nemačka privreda da stagnira sve do leta i da će privredni rast 2020. da bude samo oko 0,8 odsto – pre epidemije procenjivalo se da će biti 0,9 procenata. Ali i ta procena od 0,8 odsto bazirana je na pretpostavci da će epidemija da traje samo nekoliko nedelja i da će pre svega da se odnosi na Kinu.

Već sada se pokazuje da to neće biti tako, konstatuje glavna ekonomistkinja KfW Frici Keler-Gajb: očigledno se pojavljuju nova žarišta, kao što su Iran ili Južna Koreja. Ono zbog čega naročito brinu nemački ekonomisti jeste situacija u Italiji. Pored svih svojih ekonomskih problema, ta zemlja je sada još i najteže pogođena koronavirusom. A to će neminovno da ima posledice po čitavu privredu u Evropi.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kina korona virus svetska ekonomija ekonomija svet

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana