EUR 117,61 USD 106,23 CHF 107,45

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 17.09.19. :: 117.6085 rsd

Tekst objavljen: 05.08.2017 17:23        


Kako su kamatne stope na štednju izuzetno niske, a Narodna banka Srbije priprema mere kojim će stimulisati građane da deviznu štednju od 9,1 milijardu evra uloži u hartije od vrednosti umesto u banke, finansijski portal Kamatica istražuje kako kupiti ove hartije i koje rizike one nose sa sobom.

Šta je isplativije: Državni zapisi ili štednja u banci?

“Investiranje u državne dužničke hartije u našoj zemlji počelo je intezivnije da se razvija od 2009. godine kada je država otpočela masivniju prodaju državnih hartija, a one nose najniži rizik pošto se sredstva gube tek bankrotom države, pa je samim tim i prinos niži u odnosu na sve druge vrste dužničkih hartija”, kaže za naš portal Nenad Gujaničić iz Wisebroker, i dodaje da je glavna prednost kupovine državnih dužničkih hartija upravo njihov nizak rizik, te predstavljaju najbolju alternativu štednje u banci, a nose nešto veću zaradu.

Ove hartije bilo dinarske ili denominovane u evrima oslobođene su plaćanja poreza, a mogu se prodati na Beogradskoj berzi i pre roka dospeća, sa pripadajućom zaradom do momenta držanja.

Kupovina ovih akcija je prilično jednostavna, a neophodno je imati račun kod brokera ili brokerskog odeljenja u banci i deponovati novčana sredstva u odgovarajućoj valuti.



- “Pre dve godine Beogradska berza omogućila je svakodnevno kupovinu ranije emitovanih državnih hartija na sekundarnom tržištu, ovo tržište nije toliko razvijeno, pa se na njemu ne trguje prečesto, a prinosi na ovim tržištima (primarnim i sekundarnim) bi logično trebalo da budu ujednačeni, ali se ponekad dese odstupanja s obzirom na neredovnost primarnih aukcija i neveliki kontinuitet sekundarnog trgovanja”, dodaje Gujaničić.

Aktuelni prinosi na državne dužničke hartije su na rekordno niskim nivoima kao i kamate na štednju, čemu su u velikoj meri doprinela monetarna politika ključnih centalnih banaka, ali i stabilizacija domaćih javnih finansija.

Niske kamatne stope u svetu, u poslednjih nekoliko godina, u velikoj meri su oborile zarade investitora, čak i u zemljama na trećim tržištima kao što je naše, ali u bliskoj budućnosti valja očekivati zaokret u pogledu vođenja monetarne politike kod Fed-a i ECB-a, pa će i prinosi na domaće državne hartije postepeno donositi veće zarade.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
prinos na zapise kamate na štednju štednja u banci Nenad Gujaničić Wise broker državni zapisi kamatica istraživanja kamatica

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana