Oktobar je već godinama unazad mesec u kom se kalkuliše i tokom kog građani čekaju poslednji momenat kako bi se odlučili koju će banku posetiti tokom Nedelje štednje i položiti svoju teško odvojenu štednju ne bi li uglavnom sačuvali deo novca za „crne dane“.
I dok se već dve godine unazad ponavljaju pritisci da se kamatne stope u Nedelji štednje ne povećavaju, i aktuelna ponuda banaka je raznovrsna i povoljna.
Klasično oročena štednja
Klasično oročena štednja je standardni vid štednje koji je i najpoznatiji kod građana Srbije. Kamata se ovde pripisuje nakon isteka perioda oročenja i u većini banaka se nudi sa rokovima oročenja od 1 meseca do 36 meseci.Štedeti se može u evrima, dinarima, dolarima, švajcarcima, funtama, ali kod pojedinih banka i u kanadskim dolarima, australijskim dolarima, danskoj, švedskoj i norveškoj kruni kao i japanskom jenu.
Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u evrima
| Oročenje u evrima | 1 mesec |
3 meseca | 6 meseci | 9 meseci |
12 meseci |
24 meseca |
36 meseci |
| Najniža kamata u ponudi | 1,06% | 1,36% |
1,78% |
3,21% |
2,59% |
2,94% |
3,10% |
| Najviša kamata u ponudi | 3,50% |
4,50% | 5,30% | 4,35% | 5,50% | 6,00% | 6,00% |
Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u dinarima
| Oročenje u dinarima | 1 mesec | 3 meseca |
6 meseci |
9 meseci |
12 meseci |
24 meseca |
36 meseci |
| Najniža kamata u ponudi | 5,00% | 6,75% | 7,50% | 9,50% | 8,25% | 9,00% | 9,25% |
| Najviša kamata u ponudi | 13,20% | 12,55% | 12,36% | 11,35% | 12,02% | 14,00% | 16,00% |
Iako je štednja u evrima najpopularnija i najrasprostranjenija, kamatne stope na štednju u dinarima su i više nego stimulativne.
| SVE O NEDELJI ŠTEDNJE I PONUDAMA BANAKA SAZNAJTE NA STRANICAMA NEDELJA ŠTEDNJE 2012 |
Ipak, uprkos svim kampanjama i strateškim planovima Centralne banke o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije, građani se i dalje najčešće odlučuju za deviznu štednju.
Kao razlozi opredeljenja za štednju u stranoj valuti navodi se moguće slabljenje domaće valute, opadanje kupovne moći, kao i visoka inflacija.
Upravo ovo je najveći krivac za podatak da je nivo dinarske štednje u svim štednim ulozima na nivou od svega dva odsto.
Iako se naše štedne navike teško menjaju i teško se odričemo ovisnosti o evru, nesporno je da je na globalnom nivou i više nego aktuelna bojazan za sudbinu evra. Upravo zbog toga preporuka je štedeti u više valuta.
Staro pravilo je da je nabolje štedeti u najmanje tri valute i to - u evrima, dolarima i švajcarcima.
Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u dolarima
| Oročenje u dolarima | 1 mesec |
3 meseca |
6 meseci |
9 meseci |
12 meseci |
24 meseca |
36 meseci |
| Najniža kamata u ponudi | 0,10% |
0,50% |
0,70% |
2,00% |
1,00% | 1,25% |
1,25% |
| Najviša kamata u ponudi | 2,41% | 2,75% |
3,15% |
2,30% | 3,50% |
3,56% | 3,71% |
Pregled raspona kamatnih stopa na štednju u švajcarcima
| Oročenje u švajcarcima | 1 mesec |
3 meseca |
6 meseci |
9 meseci |
12 meseci |
24 meseci |
36 meseci |
| Najniža kamata u ponudi | 0,21% | 0,30% |
0,42% | 1,35% | 0,60% |
0,70% |
0,80% |
| Najviša kamata u ponudi | 2,31% |
2,31% |
2,31% | 1,35% |
3,00% | 2,97% |
3,18% |
Iako je dolar odavno zaboravljen, a švajcarac omrznut zbog stambenih kredita koji sada mnoge koštaju drastično više nego što su planirali, štednja i u ove dve valute valutni rizik svodi na najmanju moguću meru i čuva vrednost ušteđevine.
Bez obzira na činjenicu da smo nacija koja i dalje novac čuva po „slamaricama“, iz godine u godinu sve veći broj građana štedi. Ukupna štednja građana u bankama dostigla je u septembru iznos od 8,5 milijardi evra.
Kako se procenjuje da građani upravo po slamaricama čuvaju još tri milijarde evra, sve veća svest građana o neophodnosti štednje je ohrabrujuć podatak i izazov za banke da dobrim štednim ponudama slamarice postanu prošlost.
Ostavi komentar