Prosečna cena novogradnje 1337 evra po kvadratu

Pandemija virusa kovid 19 nije mnogo uticala na tržište nepokretnosti u Srbiji

To navodi na činjenicu da je, kao i uvek, faktor ponude iotražnje nepokretnosti taj koji opredeljuje stanje na ovom tržištu, pokazala je analiza podataka za prvu polovinu godine Republičkog geodetskog zavoda.

U izveštaju sa tržišta nepokretnosti za prvih šest meseci navodi se da je u Srbiji u tom periodu broj prometa u odnosu na isti period prošle godine opao za 14 odsto, a broj prometovanih nepokretnosti za 13 odsto dok je količina novcana tržištu opala za osam procenata u ukupnom iznosu prometa od 1,7 milijardi evra.

Iz toga proizilazi da su u prometu bile skuplje nepokretnosti.

Gledano u celini, ako se analizira period 2017- 2020. godine po polugodištima kovid 19 uticao je na broj prometovanih nepokretnosti, kao i na učešće novca na tržištu, dok je nastavljen stabilan rast prosečne vrednosti prometovane nepokretnosti.

RGZ u izveštaju ukazuje da je tokom poslednje tri godine tržište nepokretnosti u Srbiji doživelo ekspanziju i najveći rast još od 2008. godine.

Tome su doprinele niske kamatne stope, izmena zakona i legalna gradnja, Grad Beograd kao raskrsnica puteva i centar jugoistočne Evrope, veliki broj stranih predstavništva i ustaljeno mišljenje građana da je ulaganje u nepokretnosti sigurno ulaganje.

Kako je ove godine ceo svet pogođen pandemijom virusa kovid 19, globalna situacija različito uticala na različita podtržišta nepokretnosti. Na podtržištu zemljišta u prometu su bile nepokretnosti niže vrednosti, a na podtržištima posebnih delova objekata, a naročito objekata u prometu su bile nepokretnosti viših vrednosti.

U izveštaju se navodi da je prosečna cena stanogradnje za teritoriji Republike Srbije u prvom polugodištu 2020. za starogradnju je 997 EUR/m2, a za novogradnju 1.337 EUR/m2, dok je u prvom polugodištu 2019. godine za starogradnju trebalo izdvojiti 950 EUR/m2 a za novogradnju 1.320 EUR/m2. Kada je reč o načinu plaćanja, stanovi su u prvom polugodištu 2020. godine plaćani gotovinom u 67 odsto u odnosu na 33 odsto plaćanih iz kreditnih sredstava. Poređenjem sa istim periodom prethodne godine za pet odsto je više stanova plaćeno iz kreditnih sredstava.

U prvom polugodištu 2020. godine učešće stranih državljana u kupoprodajama je blizu jedan odsto. U poređenju sa prethodnim periodima od 2017. godine, taj procenat je isti osim u 2019. godini gde strani državljani učestvuju sa dva odsto.

Na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji je u prvoj polovini 2020. godine sačinjeno 40.884 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koje je kroz Registar cena nepokretnosti obradio Republički geodetski zavod.

Broj ostvarenih kupoprodaja je za 14 procenata manji u odnosu na broj kupoprodaja iz prvog polugodišta 2019. godine. Broj prodaja stanova u novogradnji je za 12 odsto manji u odnosu na prvo polugodište prošle godine.

Najaktivniji mesec na tržištu nepokretnosti u prvom polugodištu 2020. godine je jun sa 10.288 kupoprodaja, što je u poređenju sa 2019. godinom na nivou najaktivnijih meseci na tržištu tokom godine, odnosno za oko 20 odsto više u odnosu na jun prošle godine.

Posmatrano po regionima najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine, zatim na teritoriji Grada Beograda, teritoriji Šumadije i zapadne Srbije i teritoriji južne i istočne Srbija. U prvom polugodištu 2020. godine na tržištu nepokretnosti najviše su učestvovali stanovi, građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, stambeni objekti, pomoćni objekti, garažni prostori i drugo.

Znatno je povećan broj prodaja vikendica, koje u ukupnom obimu prometa učestvuju sa jedan odsto. U periodu pre vanrednog stanja nepokretnosti su se prometovale u sličnim procentima kao i u prethodnim periodima. Za vreme vanrednog stanja u odnosu na ukupan obim prometa, stanovi su se prodavali u znatno većem procentu u poređenju sa prethodnim periodom, dok je prodaja građevinskog zemljišta, poljoprivrednog zemljišta i stambenih objekata bila u nešto nižim procentima.

Posle vanrednog stanja, tržište se vratilo na nivo pre vanrednog stanja, gde su stanovi i dalje najtraženiji na tržištu nepokretnostim ali je njihov učinak u ukupnom obimu manji, a povećan je učinak građevinskog zemljišta, poljoprivrednog zemljišta stambenih objekata i vikendica, navodi se u izveštaju.

Najviše novca je učestvovalo na tržištu nepokretnosti u Gradu Beogradu blizu 875 miliona evra, od čega su stanovi 594 miliona evra. Slede Grad Novi Sad sa 199 miliona evra, Grad Niš sa 57 miliona evra, Subotica sa 28 miliona evra, Kragujevac sa 26 miliona evra, Novi Pazar sa blizu 23 miliona evra, Pančevo sa 21 milion evra.

Stanovi u prvom polugodištu 2020. godine imaju najveće učešće u ukupnoj novčanoj sumi sa 57 odsto, odnosno 936 miliona evra. Najskuplji kvadrat u Srbiji i u prvom polugodištu 2020. godine je na ekskluzivnoj lokaciji Beograd na vodi i koštao je 9.124 evra po metru kvadratnom, a najviše novca za stan u iznosu od 1.380.888 je izdvojeno takođe u Beogradu na vodi. Prvih 40 najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, prodato je u Beogradu na vodi.

Kada je reč o starogradnji najviša cena po kvadratu plaćena je 3.737 evra za stan na Starom gradu, a najviše novca u iznosu od 810.000 evra izdvojeno je za petosoban stan takođe na teritoriji te beogradske opštine. Kada je reč o načinu plaćanja, stanovi su u prvom polugodištu 2020. godine plaćani gotovinom u 67 odsto u odnosu na 33 odsto plaćanih iz kreditnih sredstava. U poređenju sa istim periodom prethodne godine za pet odsto je više stanova plaćeno iz kreditnih sredstava.

Ukupan broj prometovanih poslovnih prostora u prvom polugodištu godine je za 15 odsto manji u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći broj prometovanih poslovnih prostora je na području opština Novi Sad i Novi Beograd. U prvoj polovini godine na teritoriji Republike Srbije prometovano je ukupno 6.847 kuća.

Poređenjem sa istim periodom 2019. godine, promet kuća je manji za osto, a region Vojvodine je na prvom mestu po broju prodaja kuća. Ukupan broj prometovanog građevinskog zemljišta u prvom polugodištu 2020. godine je 8.497, što je za dva odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći broj prometovanog građevinskog zemljišta je na području Vojvodine.