Tokom dvomesečnog vanrednog stanja, koje je uvedeno zbog pandemije koronavirusa, u Srbiji se u mnogim kompanijama nije radilo, mnoge su radile sa smanjenim kapacitetom, a u mnogima je proizvodnja i dalje na „leru” jer zavise od partnera u Evropi
Da bi pomogla privredi, Vlada Srbije je donela set mera i usmerila pomoć ka, pre svega malim, srednjim i mikro preduzećima, koja su i najmanje otporna na krize poput ove koja je iza nas. Da bi se sačuvala radna mesta, jedna od mera pomoći države je i isplata tri minimalne zarade zaposlenima. Zahvaljujući tome, i pored toga što se u pojednim pogonima nije uopšte radilo, radnici su dobili plate, a mnoga radna mesta kojima je pretilo gašenje, sačuvana su.
Treba reći da je najveći broj poslodavaca koji su se prijavili za tu pomoć države, u potpunosti poštovao pravila koja su propisana, ali je, nažalost, bilo je i drugačijih situacija. Naime, bilo je i poslodavaca koji su i od te minimalne zarade zakidali svojim zaposlenima. To su činili na nekoliko načina, a najčešće tako što zaposlenima nisu isplaćivali ni dinar više od iznosa koji je država isplatila, čak i ako su radili sve vreme vanrednog stanja. Bilo je i slučajeva da su od zaposlenih zahtevali da im, nakon isplate minimalca, daju deo novca, odnosno iznos koji pokriva svotu neophodnu za plaćanje doprinosa i poreza na zaradu, ili čak da im daju celokupan uplaćeni iznos. Ukoliko radnici nisu pristali na to – a bilo je i takvih – gotovo po pravilu usledio je otkaz, ali se s velikom verovatnoćom može reći da je bilo mnogo više zaposlenih koji su pristali na te uslove.
Budući da su mnogi koji su se s tim susreli primorani na to da ćute i na taj način sačuvaju svoje radno mesto, koje je u Srbiji veoma neizvesno, a time i svoju egzistenciju, teško je reći koliko je česta bila ta pojava. Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića, sindikat je upoznat s tim da je takvih slučajeva bilo, ali napominje da je, gotovo po pravilu, teško utvrditi gde se to dešavalo.
– Sitaucija da poslodavci od zaposlenih traže novac koji je država, kao pomoć zaposlenima i namenila, je, po našim saznanjima, bilo veoma malo, ali da je bio i samo jedan takav slučaj, previše je – kazao je Orbović.
– Naš je stav da je takvo ponašanje poslodavca neprimereno i da ga treba sankcionisati. Nažalost, takvi slučajevi uglavnom se dešavaju tamo gde radnici nisu sindikalno organizovani, pre svega u malim preduzećima, gde nema mnogo radnika, najčešće u oblasti ugostiteljstva, pa su zaposleni prepušteni sami sebi i sami se moraju boriti za svoja prava, što je vrlo teško. Gotovo po pravilu, slučajeve drastičnog narušavanja radničkih prava, kao što je pomenuto, radnici prijavljuju kad već dobiju posao pa je teško obezebditi valjane dokaze, a gotovo uvek reč je o anonimnim prijavama jer je strah da se ne izgubi posao ogroman. Uz to, često se ne saopštava čak ni to o kojem je poslodavcu reč pa je zbog svega toga veoma teško reagovati pravovremeno.
Orbović je istakao da je saradnja SSSS-a i inspekcijskih službi dobra i da, po prijavi nekog slučaja povrede radničkih prava, inspektori odlaze na teren da bi utvrdili pravo stanje.
Ostavi komentar