Oluja poslovne nesloventnosti se očekuje krajem ove i početkom naredne godine

Dok ekonomije pojedinih zemalja izlaze iz zastoja izazvanog pandemijom, očekuje se da će najveći skok nesolventnosti kompanija doći tek od kraja 2020. do prve polovine 2021. godine, piše u najnovijem izveštaju portala kompanije Euler Hermes koja se bavi kreditnim osiguranjem

To će biti rezultat neravnomernih startnih uslova, kao i različitih strategija otvaranja zemalja i mera hitne politike predviđenih u vidu pomoći za kompanije, posebno kako se naglašava u vezi sa rešavanjem problema nesolventnosti.

Porast globalnog indeksa nesolventnosti verovatno će dostići rekordni nivo od plus 35 odsto do 2021. godine, jer se taj problem nagomilavao tokom dve godine. Pri tome treba imati u vidu da je polovina zemalja beležila nove rekorde, prvi put od finansijske krize 2009. godine.

Gde su glavna žarišta?

Najveći skok biće zabeležen u SAD, u iznosu od 57 odsto u periodu od 2019. do 2021. godine. U Brazilu će skok nesolventnosti biti 45 odsto, Kini 40 procenata.

U glavnim evropskim državama poput Velike Britanijegde biće na primer 43 odsto, Španiji 41 procenat, Italiji27, Belgiji 26 i Francuskoj 25 odsto.

Prema prognozama očekuje se da će dve od tri zemlje objaviti snažniji porast nesolventnosti u 2020. godini nego u 2021.-oj i to pre svega u SAD-u, Brazilu, Kini, Španiji i Italiji.

Ipak, svaka treća zemlja će prema prognozama beležiti ubrzanje u pogledu rasta nesolventnosti naredne godine i to se pre svega odnosi na Indiju, Veliku Britaniju, Francusku i u manjoj meri Nemačku.

Preuranjeno povlačenje mera pomoći privredi zbog pandemije moglo bi da pogorša stanje, povećavajući nesolventnost od pet do deset odsto. A ako se globalnoj ekonomiji oduzme duže od očekivanog za oporavak od šoka Covid-19, porast nesolventnosti mogao bi porasti sa već prevelikih 50 na 60 odsto.

Međutim, iako državna podrška kompanijama kratkoročno ublažava nesolventnost, ona bi takođe mogla da podupre takozvane zombi kompanije. To bi kako se prognozira, svakako povećalo rizik da se upadne u nesolventnost na srednji ili duži rok.

Generalno nesolventnost je pala za sedam odsto u Centralnoj i Istočnoj Evropi u vremenu pre pandemije i to se odnosi na period do prvih meseci 2020.

Prema najnovijim prognozama očekuje se da će u tom regionu stopa nesolventnosti preduzeća skočiti za oko 35 odsto u periodu od kraja ove do polovine naredne godine.

Od nama bliskih zemalja u ovom izveštaju pominje se Turska, gde se predviđa da će rast nesolventnosti biti veći od 50 odsto u odnosu na krizu 2009. godine.

Nakon toga, takođe u crvenim zonama nalazi se Bugarska, ali ispod globalnog proseka i sa porastom koji ne bi trenbalo da bude veći od 50 odsto u odnosu na poslednju finansijsku krizu.

U izveštaju se pominje i Rumunija, ali je označena u zelenoj zoni, ona očekuje rast nesolventnosti, ali u granicama duplo manjim nego 2009. godine.