Nije retkost, naročito u velikim stambenim zgradama gde se mnoge komšije i ne poznaju, da neki od njih ne žele da učestvuju u plaćanju zajedničkih troškova održavanja zgrade. U praksi, to znači manje novca za popravku lifta, fasade, krova, ili prosto za tekuće uređenje i održavanje zgrade.
Kamaticaje istraživala da li se i na koji način, takve komšije mogu „ubediti“ da ravnopravno učestvuju u raspodeli svih troškova koji su neophodni da bi sve funkcionisalo, a šta se dešava ako oni to ipak ne žele.
Na osnovu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada skupština stanara, na zajedničkom sastanku i sa potrebnom
| Po zakonu, skupštine stanara su pravna lica i imaju mogućnost izdavanja faktura. Advokat savetuje da je najsigurnije da prilikom plaćanja i izdaju te fakture, jer se posle, na osnovu njih, najlakše i mogu naplatiti dugovanja. Ako skupština stanara ne izdaje fakturu dug od komšije koji ne želi da ga plati može da se naplati i u redovnom parničnom postupku, ali je to komplikovanija procedura. |
Visina tekućeg i investicionog održavanja ne može biti manja od one koju opština odredi.
„Ukoliko jedan ili više stanara ne plaća svoj deo iznosa za održavanje zgrade, stambena zajednica kao poverilac može pred nadležnim sudom pokrenuti izvršni postupak na osnovu fakture kao izvršne isprave. U tom slučaju, sud donosi rešenje o izvršenju koje kasnije, radi naplate sprovodi javni izvršitelj“, objašnjava advokat Marko Stanković. On još i dodaje, da ukoliko stambena zajednica ne izdaje fakture, ona naplatu svog potraživanja može izvršiti u redovnom parničnom i kasnije izvršnom postupku, ali da je to mnogo komplikovanija procedura.
Koliki iznos dugovanja će skupština stanara tolerisati najčešće je individualna odluka svake zgrade, ali je važno voditi i računa o tome da to dugovanje ne zastari. Kod fizičkih lica taj rok je godinu dana, od dana dospeća, dok je kod pravnih nešto duži i iznosi tri godine. Takođe, pre same tužbe, komšiji koji ne plaća zajedničke troškove može se poslati opomena pred utuženje kojom mu se ostavlja dodatni rok da to svoje dugovanje i izmiri.
Advokat Stanković još i napominje da vlasnici stanova u novim zgrada moraju da znaju da ukoliko svi stanovi nisu prodati, za prazne odgovara investitor, a on je dužan da plaća zajedničke troškove.
Takođe, u praksi se često dešava i „obrnuta matematika“, odnosno da jedan ili više stanara žele nešto da plate, dok se većina ne slaže sa tim. Jedan od primera su vlasnici stanova koji žive na poslednjem spratu zgrada koje imaju ravne krovove koji u nekom trenutku i prokišnjavaju. Po zakonu, krov spada u zajednički deo zgrade, i ukoliko dogovor svih stanara nije moguć, advokat Stanković kao jedno od rešenja vidi „regresnu tužbu“. U praksi to znači da „oštećeni stanari“ plate sanaciju ili potrebne građevinske radove, a onda sudskim putem traže da im se sve to nadoknadi. Potrebno je znati da ta tužba može da traje dve do tri godine, pre svega zbog velikog vremenskog razmaka u zakazivanju ročišta, na svakih šest meseci, ali ishod je uglavnom pozitivan.
MINIMALNI IZNOS NE PROPISUJE OPŠTINA , VE' PRAVILNIK MINISTARSTVA , A OPŠTINA SAMO DAJE SVOJE PARAMETRE 2 OD 4.
UPRAVO TAJ PRAVILNIK SLUŽI UPRAVNIIKU sz DA IZDA RAČUN U SLUČAJU DA NEMA DVO-TREĆINSKU VEČINU.
Placam vojnostambenoj ustanovi odrzavanje zgrade jer je zgrada vojna, placam infostanu odrzavanje zgrade, placam zgradi odrzavanje zgrade... a kad se nesto pokvari niko nije nadlezan... BEZOBRAZLUK
Mislim da profesionalni upravnici ne rade dovoljno dugo da bi se mogao oceniti njihov rad. Tek ćemo videti da li su bolji oni ili komšije!
Problem je što ministarstvo još uvek nije postiglo dogovor sa Infostanom da na računu infostana bude i iznos zajedničkih troškova, kao što postoji u Novom Sadu, pa bi tako stanari morali da plaćaju, ovako će uvek biti problema.
Šta se dešava sa zgradom koja ima dve odvojene celine/lamele a zajednički ulaz? Zgrada koja u jednoj lameli ima tri sprata, potpuno odvojeno stepenište i bez lifta, dok u drugoj lameli ima šest spratovadrugo stepenište i lift koji ih opslužuje. Kako tri stana koji nikada nisu koristili lift (niti imaju ikakve potrebe za tim) mogu da izbegnu odluku većine da učestvuju u nabavci novog lifta?
У закону о становању и одржавању стамбених зграда не постоји одредба да Стамбена заједница има овлашћење да издаје било какве рачуне. Рачуне издаје правно лице или предузетник који се баве пословима одржавања зграде на основу уговора о одржавању зграде. Стамбена заједница јесте правно лице које се не бави пословима одржавања зграде.
Закон о становању и одржавању зграда само у два случаја је предвидео парнични поступак: утврђење ништавости одлуке Скупштине стамбене заједнице и "регресни поступак". За власнике станова који не плаћају законодавац је овим законом предвидео прекршајни поступак.
Skupstina stana ra jeiygubila parnicni postupak. Pravnosnazan je. Na racunu zgrade je 99 dinara i u blokadi je. Kako dobiti izvrsenje...