Vlasnik svakog desetog preduzeća ima više od 65 godina i prilagođavaju se okolnostima. O biznisu i svojim radnicima brinu telefonski, mejlovima ili preko "skajpa"
Odluka o zabrani kretanja starijima od 65 godina, značajno je otežala upravljanje desetinama hiljada firmi. Procenjuje se da je vlasnik svakog desetog preduzeća u Srbiji u toj kategoriji. Seniori uglavnom vode svoje, porodične kompanije, a od početka vanrednog stanja prinuđeni su da o biznisu i radnicima brinu telefonski, mejlovima ili preko "skajpa". Neki od njih kažu da bi im bio dovoljan bar jedan odlazak u preduzeće nedeljno.
Dragiši Marinkoviću, vlasniku firme "Vatrosprem", koja se bavi proizvodnjom vatrogasnih i komunalnih vozila, ovih dana nedostaju unuci, ali i 70 zaposlenih u kompaniji kojom upravlja.
- Dok oni vredno rade sve vreme, jer proizvodnja na sreću nije stala, ja sedim kod kuće - priča Marinković. - A sada je najvažnije dati im podršku. Osim toga što svakodnevno na desetine odluka donosim telefonski i mejlovima, neophodno je da se pojavim u firmi da bih potpisao i pečatirao neka dokumenta. Mnoga plaćanja mogu jedino ja da odobrim. Nadam se da će nam Vlada, ako ovo potraje, omogućiti odlazak u kompanije, jer smo mi ozbiljni ljudi i ne želimo da se šetamo već da obavimo ono što je neophodno.
Marinković kaže da zato koristi overenu potvrdu Privredne komore Srbije i već dva puta je morao da ode u preduzeće da bi odneo radnicima zaštitnu opremu i potpisao dokumenta.
Duško Svirčević, vlasnik pekare "Danica" iz Beočina, od proglašenja vanrednog stanja ne može više da odlazi u firmu koju je pre dve decenije osnovao. S ponosom ističe da među njegovim radnicima ima i onih koji su sa njim od samog početka i s kojima je umesio na tone vekni hleba.
- Prvi put za ovoliko godina nisam u mogućnosti da budem u proizvodnji - priča Svirčević. - Ćerka radi i odlična mi je zamena. Neće ni da mi kaže kada se pojavi neki problem, ali ja to vidim i osetim. Pre nekoliko dana sam primetio da nešto nije u redu sa novom mašinom, a ona me je pitala otkud ja to znam. Video sam na kamerama da postoji neki problem, iako ona nije htela da me opterećuje i da me obaveštava, dok sama to ne reši. Zapošljavamo 30 radnika i planiramo da ih sve zadržimo. Najavljene mere bi bile korektne za nas, da nam pomognu da prebrodimo krizu. Ljudi kupuju samo neophodno, tako da je prodaja hleba povećana, ali je drastično opao promet kolača i peciva.
Vlasnik kompanije "Bodri" iz Takova, Ljubiša Drinjaković, poznat je kao "tata voćnog jogurta", jer se po njegovim receptima pravi ovaj napitak u pogonima širom Evrope. Nedavno je, pošto se vratio iz Nemačke, pokrenuo i sopstvenu proizvodnju u rodnom mestu. Kaže da mu izolacija ne pada teško, jer ima mnogo životinja i nije zatvoren u jednoj prostoriji, pošto ima dvorište. Zabrinut je, međutim, za opstanak biznisa u novonastaloj situaciji.
- Radnici ne mogu bez mene, jer je to ipak tehnološi proces - objašnjava Drinjaković. - Sve se dogovaramo telefonom, iako smo fizički blizu, jer od moje kuće do pogona nema ni dva kilometra. Najveći problem je što je prodaja drastično opala, pa nam nije potrebna količina mleka koju smo ranije otkupljivali. Znam da u redovnim okolnostima Srbija ne proizvodi dovoljno mleka i nije mi jasno šta se sad dešava.
Ne mogu bez posla
Vlasnik firme "Ipon sistem" Dragan Adamović je pre nego što su njegovi zaposleni dobili dozvolu da se 24 časa slobodno kreću, telefonski i mejlom obavljao na stotine razgovora sa radnicima i klijentima, pokušavajući da reši svaku situaciju, a da ne bude prisutan na poslu.
- Kontrolišemo sisteme za gašenje požara i sisteme za dojave, pa nam se često dešava da se sistem aktivira u toku noći i naši operateri moraju da reše problem - priča Adamović. - Bio bih presrećan da jednom, dva puta nedeljno nakratko mogu da odem do firme. Međutim, sada kada nam je stigla dozvola za kretanje, radnici mi ne daju da dođem, jer žele da me zaštite.
Ostavi komentar