EUR 117,54 USD 106,19 CHF 106,87

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 25.11.19. :: 117.5638 rsd

Tekst objavljen: 19.10.2019 15:00        


Bihevioralna ekonomija je jedna od najmlađih ekonomskih grana, koja se intenzivno razvija poslednjih petnaestak godina. Izučava vezu između psihologije i ekonomije, a rezultati su veoma korisni za marketing, ali i za kreatore ekonomske politike

Kako ljudska ćud utiče na ekonomiju?

Tradicionalna ekonomija čoveka smatra savršeno racionalnim tržišnim akterom, koji ima sve informacije i odlično barata statističko-matematičkim proračunima, kako bi došao do najboljih odluka.

Bihevioralna ekonomija se fokusira na običnog čoveka, sa ograničenom pažnjom, koji najčešće nema pristup svim informacijama već obrađuje one koje smatra najrelevantnijim. Zbog toga te odluke nisu uvek optimalne i racionalne.

Ova nauka je na najvišem stupnju razvoja u Americi, a kod nas je u povoju. Dr Dragana Draganac jedini je doktor nauka iz ove oblasti u Srbiji, a kao Fulbrajtov stipendista usavršavala se na Harvardu.

Dr Draganac ističe da je suština i cilj bihevioralne ekonomije objašnjavanje ponašanja pojedinca koji nisu savršeno racionalni i koji se, pored rezonovanja, vode i intuicijom, koriste mentalne prečice u odlučivanju i skloni su pristrasnostima.

“Uvođenjem psiholoških kocepata poput iluzije kontrole, preteranog samopouzdanja, preterane ili nedovoljne reakcije na informacije je postalo neminovnost. Eksperiment, kao važan metodološki aparat bihevioralne ekonomije treba omogući otkrivanje verovanja i očekivanja pojedinaca što do tada skoro da nije bilo moguće”, ukazuje dr Draganac.

U stranoj literaturi za bihevioralnu ekonomiju se koristi naziv psihološka ekonomija ili ekonomija ponašanja.

Kolumnista Njujork tajmsa Pol Salivan smatra da u potrošačkom društvu koje je osvojilo svet ljudi nisu racionalni kada je novac u pitanju. Kupujemo previše, a premalo štedimo, kao da šopingom rešavamo neke druge probleme.

Dr Draganac napominje da su koristi od istraživanja u ovoj oblasti višestruke.

Koriste ih investitori na finansijskom tržištu, potrošači, pojedinci koji upravljaju finansijama domaćinstava, zatim menadžeri kompanija, marketing stručnjaci, nosioci ekonomskih i javnih politika, regulatori finansijskih tržšta.

“Na primer, menadžeri kompanija, primenjujući principe bihevioralnih korporativnih finanasija mogu da koriguju svoje odluke o ulaganjima i zaduživanju i tako da doprinose povećanju vrednosti preduzeća”, kaže dr Draganac.

Osnivač bihevioralne ekonomije je Amerikanac Ričard Taler, koji je za istraživanja iz te oblasti 2017. godine dobio Nobelovu nagradu.

Stručnjaci ističu da preko noći ne možemo postati ekonomisti, ali ako smo svesni svojih predrasuda koje utiču na finansijske odluke, možemo biti racionalni ulagači u firme i domaćinstva.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
bihevioralna ekonomija ljudsko ponašanje ričard taler dragana draganac ekonomija novac

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana