Šta se desi kada sredinom osamdesetih prošlog veka jedna domaćica, Ukrajinka rođena u selu nadomak Kijeva, uzme za ruku svog sina tinejdžera i sa koferima se iz rodne zemlje preseli u obećanu zemlju, Ameriku?
Pre sedam godina svet interneta i elektronskih komunikacija prodrmala je vest da su Jan Koum i Brajan Akton prodali svoje čedo WhatsApp ni manje ni više nego Facebook-u. Faktura je iznosila 19 milijardi dolara. WhatsApp je treća po popularnosti društvena mreža u savremenom svetu elektronskih komunikacija i aktivno je mesečno koristi blizu dve milijarde ljudi.
Jan Koum, mlađi od dvojice osnivača, sada ima 45 godina, riba je u horoskopu, i na put do stvaranja WhatsApp-a i velike prodaje pošao je iz siromaštva i imigracije iz sovjetskog sistema vaspitanja i razmišljanja.
Ukrajina, majka i kofer
Šta se desi kada sredinom osamdesetih prošlog veka jedna domaćica, Ukrajinka rođena u selu nadomak Kijeva, uzme za ruku svog sina tinejdžera i sa koferima se iz rodne zemlje preseli u obećanu zemlju, Ameriku?
U jednom od scenarija, pomenuti tinejdžer je Jan Koum, svetu poznat kao suosnivač WhatsApp aplikacije, jedan od najbogatijih ljudi na svetu. U ovom scenariju Jan je uspeo da napravi ’onu’ promenu i iskorak i svoj život ponudi kao primer kako se od nule može do milijarde, pa i više njih.
Majka i sin započinju nov život u Kaliforniji na ivici egzistencije uz očevo obećanje, nikad ispunjeno, da će im se pridružiti direktno sa građevine na kojoj je radio. Taj kofer koji je sa njima doputovao u Ameriku doselio je i olovke i 20 sovjetskih neispisanih svezaka – potez štednje Ukrajinke koja je imala nameru da svog sina pre svega školuje u obećanoj zemlji.
Bolest
Novac za stanarinu i račune zarađivali su zajednički, majka je radila kao bejbisiterka, a Jan je čistio lokalne markete i prodavnice hrane. Dijagnoza raka koja ih je zatekla i omela u planovima, nije ih i zaustavila. Sada je životni ritam bio promenjen – majka živi na relaciji od terapije do posla, Jan od posla do škole. Od države su dobili dvosoban stan i bonove za hranu, pa je jedini sigiran obrok bio u restoranima za socijalno ugrožene.
Sovjetska i američka ličnost
Jan je u školi pokazao i interesovanje i talenat za programiranje i softverske jezike. Po odgovorima u nekoliko intervjua koje je dao, moglo bi se zaključiti da mu je u školi veći problem bila komunikacija sa vršnjacima koji su, kako je rekao za Forbes „agresivni i neformalni“. Odrastao i vaspitan u sovjetskom režimu, za njega je to bilo i vrlo površno što je istakao izjavom: “U Rusiji stvarno upoznate osobu sa kojom komunicirate!“. Moglo se stoga i očekivati da u školi nije pokazivao američke manire i priznaje da je pravio probleme.
Biblioteka i noćni rad
Ulazak u svet softvera i kompjutera podrazumevao je i obilje literature do koje je Jan dolazio u bibliotekama, pozajmljivao je knjige i vraćao i sa 18 je već bio dobro upoznat sa mrežama, bio je aktivan član više hakerskih grupa i ime mu se provlačilo među imenima uglednih softveraša. Fakultet je bio sasvim logičan put i Jan upisuje San Jose State University, a noć je bila rezervisana za rad u kompaniji Ernst&Young na poslovima obezbeđenja. Ali, ta 1997. je bila presudna kada je život udesio da preko puta njega sedne Akton, četrdesetčetvorogodišnji gospodin zaposlen u kompaniji Yahoo, koji je u Ernst&Young došao poslom vezanim za sistem oglašavanja.
Akton se seća da je Jan delovao drugačije, neobično. „Odavao je utisak da ga gluposti ne zanimaju i da se njima ne bavi. Nije postavljao pitanjaČime se baviš? Kojim si poslom ovde došao?i slična formalna pitanja da se popuni vreme što je bila praksa ostalih zaposlenih. Ponašao se kao da nema vremena za gubljenje i razgovor je počinjao: „Pređimo na stvar.“ Ovo je bila ta prva sličnost dvojice programera i vizionara koji su kasnije zajednički napravili svetski poznat projekat.
I tako je sve počelo
Šest meseci kasnije, Jan se pojavio na intervjuu u Yahoo i dobio posao na održavanju infrastrukure iako je i dalje bio student San Jose-a. Dve sedmice zatim, pao je jedan od servera i Dejvid Filo iz Yahoo-a je pozvao Kouma na mobilni. Dobio je sledeći odgovor: “Ja sam u školi, na času.“ Filo je bez oklevanja podigao ton:“ Šta ti radiš na prokletom času!? Dovuci zadnjicu ovde pod hitno!“.
Koum je u jednom intervjuu čak i naveo da ga je ovaj poziv samo podsetio da ne voli školu i od školovanja je odustao.
Smrt majke klub odbijenih
Tri godine pošto su se Koum i Akton upoznali, Janu umire majka i Akton mu je bio velika podrška. Provodili su zajedno dosta vremena i na poslu i u Aktonovoj kući. Voleli su da skijaju, da igraju fudbal i frizbi. Narednih devet godina pratili su uspone i padove Yahoo kompanije, da bi je 2007. napustili, proveli godinu dana na putovanjima po Južnoj Americi. Obojica su konkurisali za posao u Facebook-u i obojica su bili odbijeni. Akton je u intervjuu za Forbes izjavio: „Obojica smo članovi kluba Odbijeni od Facebook-a“.
Sve ostalo je istorija čija je kulminacija WhatsApp, a može biti da je to samo početak.
Ostavi komentar