Kada se isplati refinansirati subvencionisani kredit?

Ukoliko uzmemo u obzir podatak, da su kamatne stope na novoodobrene stambene kredite vezane za evro u padu, i da je trenutno jedan od najpovoljnijih stambenih kredita osiguran kod NKOSK sa kamatnom stopom od 3,3% dolazimo do zaključka da je došlo vreme da refinansiramo svoja prethodna zaduženja.

Kamatne stope na subvencionisane stambene kredite koji su uzeti tokom 2006. godine u evrima kretale su se u intervalu od 6-9%, pa je pri kupovini stana u vrednosti od 50.000 evra za učešće trebalo 10 odsto (5.000 evra), dok je Republika Srbija svojom subvencijom obezbeđivala dodatnih 20 odsto (10.000 evra), a poslovna banka 70 odsto kredita odnosno 35.000 evra.

Ukoliko kao primer uzmemo kredit koji je tada odobren na period od 25 godina, prvih 20 godina vraća se dug banci po kamatnoj stopi od 7%, a na ime rate je bilo potrebno izdvojiti 271,35 evra, dok se poslednjih 5 godina otplaćuje dug državi uz kamatu od 0,1% gde rata po planu otplate iznosi 167,09 evra.

Danas, posle deset godina, dug po ovom kreditu kod poslovne banke iznosi oko 23.370 evra, a ukoliko bi refinansirali kredit po trenutnoj kamatnoj stopi od 3,3%, nova rata bi iznosila 228,91 evra što je za 40 evra manje na mesečnom nivou, dok je na preostalih deset godina ovo značajna ušteda od oko 5.000 evra. Logičan zaključak koji sledi iz ovog primera je da treba uzeti novi kredit, čak i ne razmatrajući troškove novog kredita, ali ovakvu vrstu refinansiranja komercijalnog dela kredita, koja je ujedno i najisplativija, moguće je dobiti samo u jednoj banci, ali period otplate u tom slučaju nije moguće menjati.

Češći primer koji kvari čitavu ovu računicu je činjenica da subvencionisani deo u slučaju refinansiranja dospeva na naplatu u celosti i apsolutno menja prethodno doneti zaključak. U tom slučaju je potrebno uzeti novi kredit u iznosu od 33.370 evra (umesto 23.370 evra) odnosno za 10.000 evra veći zbog duga prema državi, a nova rata se tako sa dosadašnih 271,35 evra povećava na 326,86 evra što je za 55 evra više u odnosu na trenutnu ratu, i ovo postaje primer kada je refinansiranje neisplativo.

Usled komplikovane procedure, svega par banaka radi refinansiranje ovog kredita, pa klijenti prvo pokušavaju da se dogovore sa matičnom bankom i izvrše usklađivanje kamatne stope po kreditu, a možda i skrate period otplate, što bi svakako doprinelo značajnoj uštedi.

Dok je kod kredita koje su davale poslovne banke bez pomoći države refinansiranje itekako isplativo i poželjno, subvencionisani krediti su ipak u ovom trenutku neisplativi u većini slučajeva.