Dozvoljeni minus je jedan od najprodavanijih bankarskih proizvoda. Ova finansijska usluga je veoma tražena, što potvrđuje i podatak da dozvoljeno prekoračenje danas u Srbiji koristi čak svaki drugi zaposleni.
Malo je onih koji su dobro pogledali tarifnik banke i preračunali koliko će ovaj bankarski proizvod na kraju da ih košta. Kamata na dozvoljeni minus se uvek obračunava na dnevnom nivou i to isključivo na deo prekoračenja koji smo koristili. To znači da sve dok nam je stanje na računu pozitivno, banka ne naplaćuje nikakvu naknadu.
Dozvoljeni minus se odobrava onima koji imaju redovne prihode (uslov u skoro svim bankama; samo nekolicina odobrava ovaj proizvod klijentima koji imaju ugovor o radu na određeno vreme) i predstavlja vrlo dostupan izvor novca.
Kao i svaki vid kreditiranja pogodan je za one koji znaju kako da u njemu ostanu što kraće, dok oni koji ne vode evidenciju o stanju na svom računu, svaki dan dozvoljenog minusa plaćaju papreno. Kada Vi odete malo u minus, banka ode mnogo u plus.
Prema podacima NBS, dozvoljeni minus se u bankama odobrava uz kamate koje se kreću u rasponu od 20 do čak 38 odsto na godišnjem nivou, to je opcija i do dva ipo puta skuplja od keš kredita.
*Podaci preuzeti sa sajta NBS.
Iako statistika kaže da se dozvoljeni minus odobrava uz prosečnu kamatnu stopu od 29 odsto na godišnjem nivou, ipak postoje banke koje su ovaj prosek lepo premašile. Ukoliko ste odlučili da potrošite jednu platu unapred i da 44.000,00 dinara (prosečna neto zarada za avgustu prema podacima NZS) budete u dozvoljenom minusu, visinu kamate određuje prvenstveno tarifnik vaše banke.
Isti bankarski proizvod jedni će plaćati 9.240,00 dinara na godišnjem nivou ili će ih svaki dan dozvoljenog minusa košta 25,67 dinara dok opet neki za isti proizvod plaćaju 16.720,00 dinara kamate, a svaki dan kašnjenja ih košta 46,44 dinara.
Nažalost, za većinu, to je jedini način, na koji može da "premosti" do sledeće plate. Ovo je ujedno i najskuplji vid zaduživanja, jer po znatno povoljnijim uslovima je moguće podići gotovinski ili potrošački kredit.
Samo, proverite sajt Postanske stedionice, podaci su vam netacni: na 310% referentne kamatne stope (koja im je izgleda "smesno mala") od 15,,5% smislili su da dodaju jos 14 procentnih poana, pa je sada kamata 29,5%.
Vi iz Kamatice treba da nam kazete kako da se odbranimo, ili kako da Narodnu Bank(ark)u nateramo da ove stvari regulise. Ili da promeni ime u Narodno-pljackasku Banku...
U Vojvođanskoj banci se kamata na dozvoljeni minus kreće od 23,3% do 25%.
Skupa zajebancija.