Šta se dešava sa dugom po kreditu ili nekom drugom bankarskom proizvodu kada dužnik premine? Da li su naslednici u obavezi da isplate dugove pokojnika i kada banka ima pravo da od naslednika potražuje naplatu?
Ekipa finansijskog portala Kamatica je istražila slučaj naše sugrađanke kojoj je banka nakon smrti oca poslala obaveštenje o dugu po kreditu koji mora da isplati. Kako kaže naša sugrađanka, sa ocem nije bila u kontaktu, ali je nakon smrti banka na njenu adresu poslala obaveštenje o dugu i načinu otplate. U samom obaveštenju banka je navela da na tekućem računu pokojnika ima sredstava i da će se kredit otplaćivati narednih par meseci regularno, a da je posle toga potrebno da ona otplati ostatak duga, jer kako navode, ona je biološki naslednik.
- “Moj otac je imao 65 godina u trenutku podizanja kredita i ne znam zašto kredit nije osiguran”, kaže naša sugrađanka.
Tim finansijskog portala Kamatica je oko ovog slučaja konsultovala beogradskog advokata Marka Stankovića, koji je objasnio koja su prava naslednika i kada je moguće da banka naplati dugove od naslednika.
- “Termin biološki naslednici u pravu ne postoji”, kaže advokat Stanković i dodaje da po zakonu naša sugrađanka spada u prvi nasledni red zakonskih naslednika, koji se pozivaju na nasleđivanje ukoliko ima imovine.
U skladu sa Zakonom, naslednici odgovaraju za dugove samo do vrednosti nasleđene imovine ali banka ne može da zahteva bilo kakva plaćanja od naslednika sve dok ostavinski postupak nije okončan, a sprovođenje ostavinskog postupka može da inicira i banka kao poverilac.
Ukoliko je sproveden ostavinski postupak, i prihvatili ste nasleđe, možete odgovarati za dugove samo do visine te imovine koju ste nasledili, odnosno ukoliko niste ništa nasledili, banka nema prava da zahteva plaćanje neisplaćenih rata.
- “Naslednici ne moraju da prihvatite nasleđe, a u tom slučaju nisu u obavezi da isplaćuju zaostali dug. Banke su u praksi često napadne i insistiraju na naplati njihovog potraživanja, čak i kad nemaju pravnog osnova za to, oslanjajući se na to da će dužnici, često u strahu od prinudne naplate, postupiti i po ovakvim zahtevima”, dodaje advokat Stanković, i savetuje da naslednici dobro razmotre kolika je vrednost imovine koju bi eventualno nasledili i da li im je u interesu da se uopšte prihvataju nasleđa.
Savetujemo sve čitaoce koji imaju ovakav problem da potraže pomoć od pravnika.
I ja sam imao isti slucaj. Otac je otisao i podigao kes kredit bez icijeg znanja tri meseca pred smrt. U ostavinskoj raspravi na njegovo ime je glasio samo pistolj i akcije koje su dobijene od drzave (Dinkiceve). Banka je bila napadna i izuzetno bezobrazna prvo prema mojoj majci koja je otisla na razgovor gde su joj samo rekli da potpise i da preuzima dug... Nakon oceve smrti, ona je bila u jako losem psihickom stanju, pa je ovo bila dodatna tortura koju sam na kraju ja morao da prekinem prvo jednim pismom advokata a nakon toga i uzvracanjem pretnji sluzbenicima banke koji su me zvali. Na kraju, iz inata zbog njihovog bezobrazluka a i po zakonu... nisam zeleo da im vratim ama bas nista! Na kraju su me i pitali sta oni sada da rade!?
1. Bravo za g.Stankovića - svaka mu je na mestu.
2. Mene bi bilo lično sramota da iza mojih roditelja ostane bilo kakav dug bilo kome - ukoliko mogu sigurno bih ga platio. NEMA OPRAVDANJA ZA NE VRĆANJE POTROŠENIH TUĐIH PARA.
3. Zanimljivo je da se svi ljudi bore da ne plate osiguranje kredita, a u opisanim situacijama ovo je jedino ispravno rešenje.
Rodjake mog prijatelja, majku i cerku, banka je zvala odmah po iznenadnoj smrti supruga odnosno oca i pretnjama ih naterala da potpisu obavezu preuzimanja otplate kredita (koji je inace bio osiguran. Svakodnevno su ih zvali telefonom pretili i ucenjivali da kredit otplate prevremeno sto su one na kraju i uradile prodajuci vozilo koje je bilo u vlasnistvu cerke i podizanjem kredita kod druge banke.Ispricale su mi samo deo tortur koje su prezivele od strane banke. Ja mislim da bih umlatio pola banke da se tako ophode prema nekom mom.