Najviše benzina za prosečnu mesečnu platu mogu da kupe žitelji Luksemburga, dok najmanje goriva u Evropi za svoju prosečnu platu mogu da dobiju građani Ukrajine. Srbija bi po odnosu cene benzina i prosečne plate bila bliža Ukrajini nego Luksemburgu
Podaci za rejting zemalja Evrope po dostupnosti goriva za stanovništvo dobijeni su posmatranjem zvanične statistike i cena bezolovnog 95-oktanskog benzina na početku jula, a istraživanje je radila agencija "RIA Novosti".
Lider ovog rejtinga je Luksemburg. Stanovnici te zemlje mogu za svoju prosečnu platu da dobiju 2,9 hiljada litara benzina, dok se na začelju liste našla Ukrajina, u kojoj građani za svoju prosečnu mesečnu platu mogu da kupe 279 litara tog goriva.
Srbija nije razmatrana u ovom istraživanju, ali bi prema trenutnoj statistici građani za svoju mesečnu zaradu mogli da kupe oko 367 litara benzina.
U prvoj polovini 2019. godine dinamika kretanja naftnih cena bila je višesmerna. Od početka godine cena barela nafte u svetu je skočila za više od 30 odsto. Međutim, cenu goriva ne određuju samo cene nafte, već i niz drugih faktora, pri čemu takođe, dostupnost goriva ne zavisi samo od cena već i od prihoda stanovnika.
Kako za "Blic Biznis" objašnjava generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović, ključnu razliku u cenama goriva po zemljama prave državna zahvatanja. Bitno je, kako kaže, istaći i da se prosečna cena goriva ne određuje na osnovu prosečne zarade građana.
Prema njegovim rečima, treba imati u vidu da države na neki način procenjuju platežnu moć svojih građana i snagu privrede i na osnovu toga određuju ukupno državno zahvatanje. U nekim državama Evrope ono iznosi čak i oko 70 odsto, dok je u nekim 30 odsto od cene.
"U strukturi cene goriva i kod nas i u svim zemljama Evrope je veoma zastupljeno državno zahvatanje u raznim vidovima. Osim akcize i poreza na dodatu vrednost, na cenu goriva utiču i druge naknade. U Srbiji tako postoji i naknada za markiranje goriva, za monitoring kvaliteta goriva, naknada za unapređenje energetske efikasnosti, kao i za formiranje obaveznih rezervi nafte", kaže Mićović.
Kada je u pitanju naftni deo cene, sem retkih zemalja Evrope koje imaju sopstvenu sirovu naftu, generalno cela Evropa je uvozno zavisna i mora da kupuje naftu i na taj deo cene malo može da se utiče, objašnjava.
Dostupnost benzina u zemljama Evrope
Lidera ovog rejtinga Luksemburg, prati Norveška s 2,2 hiljade litara, gde je benzin relativno skup, ali su i plate veoma visoke.
Među prvih pet na listi su se našle i Austrija, Irska i Velika Britanija. Njihovi stanovnici za svoju prosečnu mesečnu platu mogu da kupe više od 1,9 hiljada litara benzina.
Poslednje mesto po dostupnosti benzina građanima ima Ukrajina. Benzin u Ukrajini je među najjeftinijim u Evropi, ali jednako niske plate čine da građanima i nije tako dostupan.
U "blizini" Ukrajine, na ovoj listi su i Rumunija, Letonija i Belorusija. U tim državama, prema ovim podacima ispada da ne može mesečno da se kupi više od 560 litara goriva za jednu prosečnu platu.
Najjeftiniji benzin je u Kazahstanu
Prema ovoj računici najjeftiniji benzin je u Kazahstanu, gde je cena oko 46,33 dinara po litru. Na drugom mestu nalazi se Rusija sa cenom benzina od 45,5 rubalja, što iznosi oko 76 dinara. Treće mesto zauzela je Belorusija, gde benzin košta oko 86 dinara, a na četvrtom mestu je Ukrajina sa cenom benzina od oko 124 dinara po litru.
Najskuplji benzin u Holandiji
Najskuplji benzin prema ovom istraživanju u Evropi je u Holandiji, gde je cena po litru oko 197 dinara. Prate je Norveška, Danska, Grčka i Italija u kojima je za litar benzina potrebno izdvojiti nešto više od 187 dinara.
Cene u regionu
U Srbiji je cena bezolovnog 95-oktanskog benzina oko 151 dinar po litru. U Sloveniji je cena tog goriva oko 155 dinara, dok je u Hrvatskoj benzin nešto skuplji i košta oko 164 dinara po litru.
Ostavi komentar