Kada od banke uzmete dokumentaciju koju morate da popunite verovatno će se većina vas zapitati šta će banci podaci poput onih da li je neko od članova domaćinstva vlasnik firme, preduzetnik, član upravnog odbora ili drugog organa upravljanja ili rukovođenja ili možda čak politički angažovana ličnost.
A koje to sve podatke banka zapravo traži od nas?
Podatke koje banke traže od nas možemo klasifikovati u dve grupe – lični podaci i podaci o imovinskom stanju. Uz lične podatke, sem osnovnih podataka kao što su JMBG, ime i prezime, datum rođenja, mesto rođenja, adresa prebivališta, traže se i sledeći podaci:• ime jednog roditelja, devojačko prezime majke
• telefoni i to kućni, drugi kontakt telefon i mobilni telefon, kao i da li je mobilni telefon na pripejd ili postpejd sistemu
• stambeni status, da li živite u sopstvenom stanu, sa roditeljima, u iznajmljenom stanu, sami sa ili bez zakupnine, u iznajmljenom stanu sa porodicom ili prijateljima, sa ili bez zakupnine ili u sopstvenom stanu pod hipotekom
• bračni status
• broj članova domaćinstva, broj zaposlenih članova domaćinstva
• ukupna primanja domaćinstva, od toga za zaposlene članove domaćinstva ime poslodavca, iznos mesečne zarade i iznos mesečnih obustava
• ukupni troškovi domaćinstva
• vanredni rashodi domaćinstva
• podaci o supružniku, sa obaveznim ličnim podacima, JMBG i primanjima
• školska sprema, pozicija klijenta
• status zaposlenja klijenta
• zanimanje klijenta
• primanja klijenta po stavkama – zarada, penzija, alimentacije, izdržavanje, rente, zastupanje, ostalo
• obaveze klijenta – struja, telefon, voda, grejanje, komunalije, troškovi života, zakup, sindikalni krediti, alimentacija, ostalo
• podaci o poslodavcu klijenta
U podacima o imovini klijenta traži se i:
• nepokretna imovina – opis imovine, kvadratura, mesto, datum izgradnje, da li postoji pravo trećeg lica, vrednost• pokretna imovina – opis imovine, mesto, godina proizvodnje, vrednost
Ovo su samo osnovni podaci koje banka traži od nas. Naravno, može se desiti da vam zatraže i više od navedenog.
Ali, to nije sve. Nešto bitno smo prevideli u ovoj priči, a bankari nisu smatrali da je bitno da nam to i pomenu.
Naime, obično kada uzmemo obrasce od banke za dobijanje kredita, kartice, ili otvaranje računa, u čitavoj toj papirologiji ne čitamo baš sve što piše, a na nekim od tih papira piše sledeće:
„Saglasno odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, obaveštava se klijent da su mogući korisnici ličnih podataka koje dostavi banci, prilikom uspostavljanja poslovnog (ugovornog) odnosa (ime i prezime, datum rođenja, adresa, JMBG, broj lične karte i/ili pasoša, kontakt telefon, i-mejl adresa, pol, primanje socijalne pomoći, kao i svi ostali podaci sa kojima banka raspolaže): Narodna banka Srbije, Kreditni biro, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, spoljni revizor banke, Forum za prevenciju zloupotreba u kreditnim poslovima i sa platnim karticama pri PKS, organi i lica kojima je po zakonu banka dužna da dostavi podatke, kao i sva treća lica sa kojima banka ima zaključene odgovarajuće ugovore o poslovnoj saradnji, koji su neophodni za realizaciju poslovnog odnosa ili su u vezi sa poslovnim odnosom banke i podnosioca zahteva. Podaci će se obrađivati u cilju realizacije poslovnog odnosa i u vezi sa poslovnim odnosom banke i klijenta, radi izvršavanja obaveza banke u skladu sa propisima i za svrhe i na način koji banka smatra neophodnim i/ili celishodnim u obavljanju svoje delatnosti. Svojim potpisom potvrđujem da me je banka obavestila o obradi ličnih podataka u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i potpisivanjem ovog zahteva dajem pristanak na njihovu obradu u smislu člana 3. navedenog zakona.”
Ova količina nepotrebnih podataka pre svega ima svrhu da zadovolji interni sistem kategorizacije klijenta od strane informacione aplikacije koja sama izračunava da li smo podoban klijent za neki plasman i ukoliko jesmo, koliki je to iznos koji banka može bez rizika da nam odobri.
A našim potpisom smo saglasni da, kada zakasnimo nekoliko dana sa uplatom rate kredita, dobijamo pozive bankara kojima ne samo da obaveštavaju nas da smo zakasnili sa uplatom rate, nego zovu i sva ostala lica čije smo podatke dostavili. Iako bi ovo okarakterisali kao kršenje privatnosti podataka, na kraju ispada da nije tako jer smo se svojim potpisom saglasili sa tim.
I kao što je navedeno, banka ima pravo da sve podatke dostavi svim trećim licima sa kojima ima zaključene odgovarajuće ugovore o poslovnoj saradnji.
Ako pitate banke zašto im je potrebno da znaju baš sve o klijentu, dobićete jednostavan odgovor o tome da im zakon tako nalaže.
A ko su treća lica kojima banke dostavljaju naše podatke, uz našu neopreznu pismenu saglasnost, ipak, nećemo saznati.
Barem dok ne bude kasno.
Pada mi napamet - 3. lica mozda mogu da budu osiguravajuća društva sa kojima banka ima ugovor o "razmeni klijenata" ........ Meni uvek u mojoj banci nude usluge jednog istog osiguravajućeg društva......
Doduše, nije mi se desilo da me nenadano zovu iz osiguravajućeg društva, ali nikad se ne zna.
U prodavnici tehnike su popunjavali obrazac za frižider na kredit ( zaboravio sam koje banke) Tražili su i devojačko prezime majke , podnosioca zahteva za kredit (6 rata uz otvaranje platne kartice)
pre 4 dana podneo sam zahtev Vojvođanskoj Banci ( koa je po ugovoru imala prava da moje podatke prosledi III licu ) da mi prosledi ime agencije ( koja me je maltretirala 16 puta) kojoj su prosledile moj telefon. Pozvao sam se na
Z A K O N O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI ČLAN 19 STAV 11 ,12 , 13. i 15.
III. PRAVA LICA I ZAŠTITA PRAVA LICA
1. Prava
Pravo na obaveštenje o obradi
Član 19.
11) kome se podaci prenose;
12) koji podaci se prenose;
13) u koje svrhe se podaci prenose;
14) po kom pravnom osnovu se podaci prenose;
15) I u kom vremenskom periodu se podaci obrađuju.
Videću da li će da mi odgovore ili ću ponovo da pišem Povereniku za informacije pa ......
Ja sam odbio da dam sve te podatke bankama i nije bilo nikakvih problema. Kad naidju na tvrdo oni malo popuste.
lepo kazu Ako neznas vrednost novca onda potrazi na zajam ,pa ces videti reakciju . ali sta se moze kad se mora jer nikako ne stize za puko prezivljavanja .
Poverenik za informacije mi je pomogao da saznam kome banke ( Vojvo]anska a i druge sa grckim kapitalom ) prosle]uju podatke građana.
Mellon Serbia d o o je zadužena da nas zivka telefonom ....
Ovo ništa nije slučajno, jer su banke najveći neprijatelj svojim korisnicima od kojih imaju najveću korist.Političari i tajkuni naručuju i usvajaju ZAKONE koji pogoduju njima, a ne računaju da će i oni ostati vrlo brzo bez kapitala koji su pokrali od naroda i države. Najbolje je da nemate posla ni sa BANKAM; ni sa TAJKUNIMA a ni sa POLITIČARIMA. Izračunajte jednačinu sa više nepoznanica BANKE===TAJKUNI====MAFIJA======POLITIČARI 01.11.2013.god.
A da li me banka moze nekako kazniti ako slazem sve sem osnovnih (zaista potrebnih) podataka?
Dakle slazem devojacko prezime majke, slazem da nemam decu, da imam stan i auto, da putujem cesto u inostrastvo, slazem troskove pa i skolsku spremu.
Možda je to povezano - ogromni broj dosadjujućih poziva agenata koji prodaju životno osiguranje;
ja sam se stalno pitala odakle im moj broj telefona i podaci o datumu rodjenja.
Ako banke svoje usluge reklamiraju kao "proizvode" onda zakonski treba urediti da ne mogu tražiti više podataka nego kao kada kupujemo neki drugi proizvod: frižider, televizor, auto. Ili neka prestanu da pominju tu reć "proizvod" koji služi samo za zamagljivanje istine.
Naše zakonodavastvo i pored pozitivnih pomaka još uvek nije stavilo bar jednakost u pravima banaka i pravima korisnika njihovih usluga. Još uvek se korisnici bankarsih usluga tretiraju kao "puke neznalice koje trebaju zavrnuti što je više moguće dok je vruće". Trebalo bi u potpunosti zabraniti stavku o promenjivoj kamati na svim ugovorima. Neka banka izračuna svoj rizik i sve troškove i neka da koliko to košta kroz fiksnu kamatu.
Za sve ostale "proizvode" kada ih kupujete, tačno znate cenu koštanja. Samo kod bankarskih "proizvoda" nikada ne znate koliko će Vas sve to koštati.
Takođe bi trebalo zabraniti konformu stopu kao način obračuna kamate (gde se u prvoj polovini otplate plaća samo kamata a glavnica stoji) jer je lihvarska i stavlja korisnika kredita u potlačen položaj. Ali sa ovim već zadirem u tekovine savremenog svetskog bankarstva tako da od toga nema ništa.
sta da se radi kad te banka dovede u mat poziciju i zahteva da im date sve podatke koje traze.Ukoliko ne odgovorite na sva pitanja nema kredita.OVO SVE ZNA I ZASTITNIK PRAVA GRADJANA. Neka bankama posalje upozorenje a za nepostovanje neka odrede kazne/novcane. Sto banke ne bi rizikovale,ionako su imzarade ogromne,