Dinar je 12. decembra 1873. postao zvanični srpski novac i u to vreme novčanica od 100 dinara po vrednosti bila je identična sa 100 francuskih I 100 belgijskih franaka
Uvođenjem evra, te valute su otišle u istoriju a dinar ih je nadživeo iako ga je pratilo mnogo uspona i padova.
Drugim rečima, uspeo da preživi, iako je duga istorija turbulencija u promenama njegove vrednosti u minulim decenijama. Takvih turbulencija je bilo i u poslednjih 25 godina, a jedna od najvećih desila se 1. janura 2002. godine kada je omiljena “srpska valuta” marka prestala da bude mera vrednosti za dinar.
Dakle, marka odavno nije više mera vrednosti srpskog dinara već je to evro. Oni koji su u šteku 1. januara 2002. godine još imali nemačku valutu prilikom zamene za evro morali su da izdvoje 1,95 maraka. Iako se marke mnogi još sa nostalgijom sećaju mnogo, podsetićemo na vrednost dinara u odnosu na evro. Tako je 16. septembra 2002. godine za jedan evro trebalo izdvojiti 60,95 dinara, 2016. 123,20 a danas 117.56 dinara.
Iz NBS za “Blic” kažu da je u proteklih 20 godina kurs imao dva potperioda.
- Od 16. septembra 2002. godine do 16. septembra 2012. godine, kurs je udvostručen (sa nešto iznad 60 na oko 117), odnosno dinar je izgubio gotovo polovinu (48%) svoje vrednosti u odnosu na evro. Prosečna godišnja deprecijacija dinara u tom periodu je iznosila preko 6 posto. Od druge polovine 2012. godine do danas, kurs dinara prema evru je ostao gotovo na istom nivou, uz znatno manje oscilacije tokom proteklih devet godina- kažu u NBS.
Profesor Božo Drašković kaže za “Blic” da je duga istorija turbulencija u promenama vrednosti dinara u minulim decenijama, koje su počele nakon Drugog svetskog rata.
- Bitne su dve ključne činjenice, prva da kurs nacinonalne valute de facto na srednji rok zavisi isključivo od snage njene ekonomije. Druga, da političke odluke na kratak rok, najduže nekoliko godina, mogu da se igraju sa njenom vrednošću a onda takve odluke bivaju kažnjene neumitnim ekonomskim zakonitostima. Kvarenje vrednosti nacionalne valute koje se dešavaju kada se obezvređuje vrednost valute štampanjem novca, ima katastrofalne posledice po ekonomski sistem. Dakle, bezgranično i olako političko igranje sa vrednošću novca urušava ekonomski sistem zemlje u kojoj se to dešava. Igra može biti dvostruka, inflatorna i deflatorna - navodi Drašković.
On dodaje da je mehanizam održavanja stabilnosti kursa kompleksan.
- Stabilan kurs dinara omogućuje privredi i stanovništvu da sa izvesnošću planira svoje ekonomske odluke, što je prednost. Međutim, dugoročno održavan de facto fiksni kurs, koji ne uvažava stvarno stanje nacionalne ekonomije, na dug rok se pokazivao kao greška u ekonomskoj i monetarnoj politici. Precenjen kurs dinara stimuliše uvoz i destimuliše izvoz. Uvozna roba je jeftinija, a domaća za izvoz je u inostranstvu skuplja. Taj mehanizam na dug rok slabi domaću privredu i favorizuje stranu. Podcenjen kurs ima za posledicu da bi se domaća tražnnja za uvoznom robom smanjila, jer bi uvozna roba na srpskom tržištu, iskazana u dinarima, bila skupa - kaže profesor.
Polemike o precenjenom kursu dinara unazad 25.godina su se vodile i na stranicama “Blica” ali iz NBS je odgovor uglavnom bio isti iako su guverneri bili različiti. Današnji odgovor iz ove institucije glasi:
- NBS Srbije je poslednjih devet godina posvećena očuvanju stabilnosti na svim poljima, uključujući i devizno tržište. Uz efikasnu strategiju deviznih intervencija, koje su se koristile i ranije, čak neretko i u većem obimu, uz ipak prisutne visoke oscilacije deviznog kursa, i odlučnu posvećenost da održi relativnu stabilnost kursa dinara prema evru. Značaj te stabilnost za ostvarenje osnovnih ciljeva NBS, ali i za čitavu ekonomiju i građane, uspela da je očuva uprkos raznim izazovima pre svega iz međunarodnog okruženja sa kojima se suočavala naša zemlja - kažu iz NBS i dodaju:
- Sve to postignuto je uz istovremeni rast deviznih rezervi na najviše nivoe ikada, krajem avgusta su dostigle 15,6 milijardi evra, što potvrđuje uspešnost i efikasnost deviznih intervencija, kao i sveukupne politike NBS. NBS će i u narednom periodu nastojati da očuva relativnu stabilnost deviznog kursa prema evru, delujući blagovremeno i proaktivno i prateći sve relevantne faktore koji utiču na kretanja na domaćem deviznom tržištu.
Građanima ti relevantni faktori nisu dostupni već oni vrednost svoje valute mere po svojoj kupovnoj moći, koja je za 25 godina, varirala. Ono što je ostala konstanta to je da se ona i tada i sada određivala vrednošću dinara u odnosu na marku odnosno evro. Te ali i druge okolnosti dovodile su i davne 1996. godine ali i danas do polemika oko plivajućeg ili fiksnog kurdsa dinara.
Profesor Drašković kaže da ta dilema postavljena veštački.
- Smatram da kurs treba da bude promenjiv i da bude korigovan određenim koeficijentom deficita, odnosno suficita u robnoj razmeni sa inostranstvom. U našem slučaju bi to značilo da bi kurs dinara prema evru iz godine u godinu bio korigovan na gore. Ovakva politika kursa značila bi pritisak na kreditnu zaduženost stanovništva i privrede koja se ugovara u čvrstoj vezi sa evrom. Posledice precenjenog kursa , iza koga ne stoji stvarni rast nacionalne ekonomije, ima za posledicu dolazak na ivicu bankrotstva, kao što je to bio slučaj sa Argentinom s kraja prošlog i početkom ovog veka - navodi Drašković.
Inače, u vreme hiperinflacije, u periodu 1991-1993 godina, odnosno sve do januara 1994. godine dinar je postao bezvredna novčana jedninica koja je u transakcijama na tržištu zamenjena naturalnom razmenom i obračunima, a transakcije su obavljane u nemačkim markama. Pre novčane reforme koja je sprovedena 24. januaru 1994 godine najveća pojedinačna novčana jedninica iznosila je 500 milijardi dinara. Monetarnom reformom kurs dinara prema nemačkoj marki uspostavljen je na odnos 1:1.
Ostavi komentar