Da li je neophodno prodavati Kombanku po aktuelnoj ceni?

EBRD-u i IFC-u smo se obavezali 2006. godine u doba Mlađana Dinkića. Unapred ugovorili otkup

Dok traju pregovori države sa ljubljanskom NLB bankom javnost se i dalje pita da li vredi prodati profitabilnu domaću banku, koja je lane upisala 68 miliona evra profita, dok se u ovoj očekuje dobit od 74 miliona evra.

Iako Slovenci nude 32 evra po akciji, to je i dalje manje od iznosa koji je Republika Srbija morala da plati kako bi od velikih stranih akcionara otkupila akcije Komercijalne banke. Reč je o dogovoru iz 2006. godine, u doba Mlađana Dinkića, koji je u međuvremenu "nadograđivan" novim uslovima. Prvo je za ulazak Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u ovu domaću banku, kroz dokapitalizaciju tešku 70 miliona evra, bila unapred dogovorena "izlazna" strategija. Ona je podrazumevala da će banka u roku od nekoliko godina biti privatizovana.

Svetska kriza i globalno usporavanje investicija odložili su ovaj plan, a međunarodni akcionari su se zaštitili unapred dogovorenom prodajom svojih akcija državi. Prethodno je u vlasništvo Komercijalne banke ušla i Međunarodna finansijska korporacija IFC (40 miliona evra), zatim DEG (20 miliona evra) i Svedfond (10 miliona evra) i dogovoreni otkup akcija od strane države je važio za sve njih. Podrazumeva se - po unapred određenoj ceni.

Država je, tako, za otkup akcija od ova četiri akcionara, u dva navrata - krajem juna i krajem novembra, dala ukupno oko 260 miliona evra. Cene akcija su se kretale od 36,9 do 38 evra po komadu. To je i dalje oko pet do šest evra više po akciji, nego što slovenačka NLB nudi Srbiji - 450 miliona evra za većinski paket od 83,23 odsto.

Komercijalna bankadanasuspešno posluje u tri države: Srbiji, Crnoj Gori i BiH. Osim banke u Srbiji, u vlasništvu ima i društvo za upravljanje investicionim fondovima Kombank invest. Sva društva su u stoprocentnom vlasništvu Komercijalne banke. NLB banka, ukoliko postane novi vlasnik, u paketu dobija i vlasništvo u još dve zemlje.

Uz to, čelni ljudi Komercijalne banke najavili su i dalje osvajanje regiona.

- Sa vizijom od pet godina predvideli smo, bez obzira na vlasničku strukturu, da će Komercijalna banka proširiti svoje poslovanje na Severnu Makedoniju i pojačati poslovanje u BiH - najavio je nedavno predsednik izvršnog odbora ove banke Vladimir Medan.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić podseća da je država postala vlasnik 83,23 odsto Komercijalne banke nakon isplate stranih akcionara, po osnovu aktiviranja put opcije iz ugovora o dokapitalizaciji te banke.

- Taj ugovor je zaključen pod nepovoljnim uslovima za državu, usred svetske finansijske krize, praćene drastičnim padom cena akcija banaka i panikom na berzama zbog krize javnog duga u Grčkoj - ukazuje Đukić.

On ponavlja da ovu domaću banku ne treba prodavati, Prodajom bi se značajno podigao udeo stranih banaka u aktivi bankarskog sektora Srbije, iznad 85 odsto, a privreda Srbije bi time, kako smatra, postala znatno više ranjiva na šokove tokom nove svetske ekonomske krize čije izbijanje je verovatno u bliskoj budućnosti zbog prisustva brojnih rizika.

Pitanje reputacije slovenačke NLB banke, na koje je ukazivao Milojko Arsić, takođe profesor na Ekonomskom fakultetu, još nije rešeno.

Naime, sama NLB banka je bila u velikim problemima, slovenačka država je od 1996. do 2011. u nju uložila 1,3 milijarde evra, da bi prošle godine bila završena prva faza procesa privatizacije. Ove godine je Republika Slovenija, 18. juna, pokrenula prodaju dodatnih 10 odsto akcijskog kapitala umanjeno za jednu akciju, čime je okončan ceo proces privatizacije. Tek time su prestala ograničenja na koja se Republika Slovenija obavezala Evropskoj komisiji prilikom dodele državne pomoći 2013. godine.