Udruženje toplana je predlagalo da zbog sve dužih zima grejanje počne 15. septembra i traje do 15. maja, ali lokalne samouprave nisu pokazale interesovanje
Iako je grejna sezona bar što se tiče toplana zakonski završena, zima za one koji su u stanovima pored hladnih radijatora još traje. Umesto mlakih radijatora ujutru i uveče kako je to bilo do 1. maja, najveći broj domaćinstava od tada uključuje klime, grejalice, ili TA peći jer im je u stanovima i kućama hladno.
Čitaoci koji se poslednjih dana javljaju redakciji ljuti što su u hladnim domovima, a cele godine plaćaju grejanje toplanama, svesni su da će sada morati više da plate i za utrošenu struju i pitaju ima li rešenja za naredne zime koje sve duže traju. Niža spoljna temperatura u maju upravo je razlog dodatne potrošnje električne energije koju beleži i „Elektrodistribucija”.
Upitani da li se povećala potrošnja struje iz ED za „Politiku” odgovaraju da je 12. maja u konzumu „Elektrodistribucije Srbije” zabeležen protok struje na nivou zemlje od oko 74,33 miliona kilovat-sati, što je bilo za 9,87 odsto više u odnosu na isti datum prošle godine. Sutradan je zabeležen protok struje od oko 69,7 miliona kilovat-časova, što je za jedan procenat više u odnosu na 2022, dok je u nedelju potrošnja bila veća za 3,72 odsto.
Napominju da prilikom ocene podataka o potrošnji, treba uzeti u obzir razliku u temperaturi i druge faktore koji utiču na utrošak električne energije u odnosu na isti period prošle godine.
Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije, kaže da je rešenje ovih problema da se grejanje naplaćuje prema potrošnji, a ne po kvadratu i onda ne bi bilo rasprave oko toga da li toplane isporučuju dovoljno toplotne energije, kao i zašto građani moraju da sede u hladnim stanovima kad grejanje plaćaju cele godine.
Podseća i da se zbog promene klime još pre izvesnog vremena predlagalo da ukoliko je temperatura niska grejna sezona treba da počne i pre 15. septembra i da umesto do 15. aprila traje do 10. maja.
– Taj predlog je Udruženje toplana poslalo lokalnim samoupravama jer su toplane u njihovoj nadležnosti, ali nije bilo odgovora niti želje da se to i primeni. Da bi se to realizovalo bila je potrebna posebna saglasnost lokala, ali za sada sve ostaje po starom – navodi Stojanović.
Naglašava da je problem u pomeranju rokova za početak i kraj grejne sezone to što je potrebno vreme za remont svih toplana. To ne može da se uradi preko noći, a svako produženje grejanja automatski bi smanjilo rokove da se ovaj važan posao završi na vreme i toplane budu spremne za narednu zimu.
Inače, pitanje plaćanja po utrošku je stara priča. Neki su se pokajali što su s grejanja po kvadratu prešli na ovaj drugi način, neki nisu uspeli iz tehničkih razloga da ostvare grejanje po utrošku, a neki su i odjavljivali grejanje preko toplana jer nisu hteli da plaćaju uslugu koju ne mogu da koriste kada im treba. Preduslov za ovakav način naplate u svakoj zgradi je ugradnja termoregulacionih ventila i uređaja za registrovanje pojedinačne potrošnje na svaki radijator. Ugradnja ove opreme kao i raspodela utrošene energije svakog stana ne rade toplane, a za sve je potrebna saglasnost skupštine stanara.
Ostavi komentar