Prema istraživanju “Finansijske sajber pretnje u 2013.” koje je sprovela kompanija Kaspersky Lab, sajber kriminalci sve više pokušavaju da pristupe onlajn nalozima korisnika. Prošle godine, broj sajber napada koji koriste finansijski malver je porastao na 28.4 miliona, što je 27.6% više nego u 2012.
U programe koji su napravljeni da kradu finansijske podatke spadaju Trojanci, keylogeri i dve relativno nove vrste malvera-prvi krade iz Bitkoin novčanika a drugi skida softver kako bi generisao crypto-valutu. Kombinovana aktivnost programa čija su meta Bitkoini je postala jedan od glavnih uzroka rasta finansijskih sajber napada u 2013. Još jedan od faktora koji utiče na to jeste otkriće nekoliko opasnih slabih tačaka koje kriminalci koriste u svojim sajber napadima preko popularne Java platforme.
U 2013, programi kompanije Kaspersky Lab su zaštitili 3.8 miliona korisnika od finansijskih napada (što je porast od 18.6% u odnosu na prošlu godinu). Bankarski Trojanci, uključujući i Zbot, Carberp i SpyEye programe, su odgovorni za dve trećine finansijskog malvera. Ipak, u poređenju sa 2012., korišćenje ove vrste malvera je opalo zbog porasta aktivnosti malicioznih programa koji napadaju Bitkoin.
Broj keylogera-malicioznih programa koji presreću ukucavanje šifre takođe u postepenom padu jer sajber kriminalci prelaze sa ovih visoko specijalizovanih programa na Trojance sa velikim brojem funkcija.
Broj finansijskih sajber napada je najveći u Avganistanu, Boliviji, Kamerunu, Mongoliji, Mianmaru, Peruu, Turskoj i Etiopiji, gde je ova vrsta napada odgovorna za više od 12% svih problema sa malverima.
Takođe je bilo dosta aktivnosti kada je reč o mobilnim malverima, sa tendencijom porasta broja mobilnih aplikacija u 2013. koje imaju mogućnost da ukradu novac sa bankovnih računa korisnika. Broj ove vrste napada među onima koje je registrovala kompanija Kaspersky Lab je porastao skoro 20 puta u toku godine. Najveći broj napada je pogodio korisnike Android pametnih telefona.
Malver nije jedini način na koji kriminalci kradu novac: fišing, odnosno kreiranje lažnih kopija sajtova kako bi se došlo do poverljivih podataka korisnika je takođe popularan. U 2013., zaštitni programi kompanije Kaspersky Lab su blokirali više od 330 miliona fišing napada, od čega su u 31.45% slučajeva korišćeni nazivi banaka, sistema za elektronsko plaćanje ili onlajn radnji.
Ostavi komentar