Iako je kamata na depozite u dinarima i do sedam puta veća, štediše najviše poverenja imaju u evro, procenat učešća ove valute u ukupnoj inostranoj štednji je 91.5%, štednja u američkim dolarima 4%, a u švajcarskim francima 3.7%.
Pored atraktivnih kamata na dinarsku štednju zastupljenost štednje u nacionalnoj valuti u ukupnoj štednji iznosi 3.9%, dok ostalih 96.1% čini štednja u inostranim valutama. Prema podacima Narodne banke Srbije, krajem septembra, dinarska štednja je iznosila 42 milijarde dinara, dok je devizna iznosila 8.6 milijarde evra.
Iz Narodne banke podsećaju, da je štednja u bankama ipak najsigurniji vid štednje i da su štedni ulozi građana zaštićeni do 50.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti. Oni ne očekuju da će doći do povlačenje depozita iz banaka, jer i pored simboličnikh kamata poverenje u bankarski sistem Srbije iz godine u godinu raste.
“Poslednjih godina sve više štediša opredeljuje se za štednju u domaćoj valuti. Dinarska štednja beleži konstantan rast, a tome je doprinela atraktivna kamatna stopa, niska inflacija i stabilan kurs nacionalne valute kao i činjenica da se na dinarsku štednju ne plaća porez na dobit koji se plaća kod štednje u inostanim valutama”, kažu u Narodnoj banci Srbije.
“Dinar vredi onoliko koliko verujemo u njega. Ukoliko svaki put kada imamo novac namenjen štednji, odemo u menjačnicu – potkopavaćemo osnove njegove stabilnosti. Dodatno, svaki građanin svakodnevno utiče na stabilnost i vrednost dinara svojim navikama u prodavnici. Svaka kupovina proizvoda iz uvoza ga slabi i svaka kupovina domaćih proizvoda ga ojačava. Nažalost, tome nas ne uče nigde pa je jedino objašnjenje građana nepredvidljivost koja je osnov nepoverenja.” izjavio je direktor finansijskog portala Kamatica Dušan Uzelac.
Ekskluzivne kamate u okviru nedelje štednje se neće davati pa je prognoza da će kamata na štednju u dinarima biti oko 7%, dok u evrima najveća kamata bi mogla biti oko 1,5% na godišnjem nivou.
Iako je dugoročnije gledano štednja u dinarima isplativija, štednja u inostranoj valuti je zastupljenija. Sličan trend se očekuje i u okviru nedelje štednje.
S obzirom na jaku konkurenciju banaka u ponudi štednih uloga, moguće je da i kao predhodnih godina dođe do izvesnog prebacivanja devizne štednje, iz jedne u drugu banku, u zavisnosti od visine kamatnih stopa na štednju u bankama ili promene valutne strukture depozita.
Šta mi vredi veža kamata za štednju u dinarima kada je godišnja inflacija duplo veća od te kamate. Dakle, dinare treba ili brzo trošiti ili menjati u evre.