Bankarski sektor godinama slovi za jaku industriju u Srbiji koja dobro zarađuje. Bilo je godina kada je slovio i za sektor u kome je zbog visokih plata bilo više nego poželjno raditi. Vremenom, međutim, dosta toga se promenilo - od broja banaka, preko broja radnika do totalne promene strategije poslovanja
Profit, doduše, nije toliko trpeo promene, one negativne - on je rastao i prvi ozbiljniji udar doživeo u korona 2020. godini.
Broj banaka u Srbiji smanjen je za deset godina sa 33 na 26, broj zaposlenih za 6.405, a broj filijala za 800 ili skoro trećinu. Istovremeno, profit bankarskog sektora od 2011. godine do danas uvećan je 30 puta, depoziti su duplirani na 29 milijardi evra, a obim kredita je porastao skoro pet puta!
Prošla godina i pandemija ostavile su trag na poslovnim rezultatima, pošto su banke u 2020. godini ostvarile profit pre oporezivanja u vrednosti od 391,5 miliona evra, što je znatno niže od profita u 2019. godini, kada su zaradile 575,5 miliona evra.
Ipak, trend rasta je jasan ako se uzme u obzir da su banke u 2011. imale profit od "samo" 12 miliona evra.
Stručnjaci ocenjuju da ove brojke donekle pokazuju i ubrzanu transformaciju bankarskog sektora, kao i efekte digitalizacije u svim oblastima, koju je pandemija korona virusa samo ubrzala.
Drastičan pad broj radnika
Prošla godina bila je teška za celu privredu, pa i za finansijski sektor. Ipak, u bankarskom sektoru u Srbiji se broj zaposlenih tokom 2020. smanjio za 264 radnika u odnosu na godinu dana ranije. S druge strane, ako se uporedi stanje pre 10 godina i danas, u ovom sektoru je 6.405 zaposlenih manje nego 2011.
Takođe, smanjio se i broj filijala, kojih je manje skoro za trećinu i čije je radno vreme sve kraće, pošto se uglavnom praktikuje samo jedna smena. To znači da klijenti uglavnom moraju da stignu na šalter do 16 ili 17 časova, što mnogim zaposlenima predstavlja veliki problem.
Istovremeno je profit banaka (pre oporezivanja) uvećan više od 30 puta, pošto je sa 12 miliona evra u 2011. godini skočio na 391,5 miliona evra u 2020. godini.
Digitalni trendovi u bankarstvu
"Smanjenje broja zaposlenih, pa i broja filijala, posledica je novih trendova u bankarstvu. Sve više je prisutno elektronsko i mobilno bankarstvo, a situacija sa koronom je još više ubrzala te trendove, koji su pre svega povezani sa automatizacijom određenih procesa i smanjivanjem potrebe za fizičkom radnom snagom. U svetu imate posebno prisutan razvoj fintecha u oblasti bankarstva, od plaćanja do potpuno digitalizovanih onlajn banaka, pa tu na to morale da reaguju i klasične banke", objašnjava u razgovoru za "Blic Biznis" Dejan Erić, profesor Beogradske bankarske akademije.
On dodaje da se paralelno sa trendom digitalizacije kod nas smanjio broj banaka i zbog akvizicija, spajanja i nekih drugih razloga, i podseća da je to generalno tendencija u svetu.
"Dakle, jedan faktor je tehničko-tehnološki, a drugi je tržišni i tiče se promena potreba i navika potrošača. Očekujem da će se ovaj trend nastaviti i u narednim godinama, možda u nešto manjoj meri", ističe naš sagovornik.
Ukrupnjavanje tržišta
Već neko vreme je na srpskom tržištu u toku i takozvano ukrupnjavanje bankarskog sektora, a analitičari tvrde da će se ovaj trend nastaviti i u narednom periodu. Brojke su jasne – dok je u 2011. godini u Srbiji poslovalo 33 banaka, danas ih je na tržištu 26.
"Konsolidacija i ukrupnjavanje bankarskog sektora je nešto što je svetski trend - merdžeri, spajanja, akvizicije... baš kao i digitalizacija. Slično je i kod nas. Mi smo imali delimično ukrupnjavanje u proteklom periodu i ne očekujem konkretno neka nova dešavanja na tom polju u narednih godinu ili dve, ali treba razmišljati u tom smeru. Naše bankarsko tržište nije veliko", ističe Dejan Erić.
Rast depozita i kredita
Prema dostupnim podacima, depoziti građana i privrede od 2011. godine do danas uvećani su skoro duplo, pa se od 14,5 milijardi evra stiglo do 28,98 milijardi. To donekle pokazuje poverenje u banke, iako su kamate na zanemarljivo niskom nivou.
Značajno su porasli i krediti, sa 5,1 milijarde evra pre deset godina, na 23,4 milijarde danas.
"Finansijski sektor uvek prati potrebe privrede, a ovo je posledica povećanja privrednih aktivnosti poslednjih godina. Ako posmatramo makroekonomski, imamo solidne stope privrednog rasta i to je realno povećanje ekonomskih parametara koje ima svoje ogledalo i u tome što se dešava u bankarskom sektoru. Tu mislim i na depozite i na kredite", objašnjava sagovornik "Blic Biznisa".
Korona godina
Iako je prošla "pandemijska" godina svima bila teška za poslovanje, ispostavilo se da su bankari postigli sasvim solidne rezultate. Podaci pokazuju da su banke u 2020. godini ostvarile profit pre oporezivanja u vrednosti od 391,5 miliona evra.
To jeste značajno niže od profita u 2019. godini, kada su zaradili 575,5 miliona evra, ali je više od 30 puta veća cifra nego u 2011. kada su banke u Srbiji imale profit od 12 miliona evra.
"Korona je ubrzala digitalnu transformaciju u svim segmentima društva, od škola i onlajn nastave, pa sve do virtuelnih sastanaka i onlajn sajmova. To je i u bankarstvu jedan nezaustavljiv trend. Klasični oblici bankarstva neće nestati, ali će doživeti transformaciju, a banke koje se brže prilagode imaće veće uštede i samim tim veće profite", zaključuje Dejan Erić sa Beogradske bankarske akademije i ponavlja da bankarstvo nije u krizi već doživljava transformaciju, jer danas već postoji i "koncept 4.0", gde je reč o potpuno digitalizovanim bankama.
Ostavi komentar