U poslednjih desetak godina cena zlata porasla je višestruko. Otkup zlata postaje dobar biznis, pa menjačnice sve češće otkupljuju zlato. Građani za sada ne mogu fizički da trguju zlatom, ali postoji mogućnost kupovine jedinica investicionih fondova ili hartija od vrednosti i trgovanja na berzi.
Stara preporuka za štednju glasi: trećinu imetka držati u nekretninama, trećinu u novcu a trećinu u zlatu. Ovaj savet važi kada se ima. Kada se nema, onda se prodaje i poslednji komad nakita.
Jedan od glavnih razloga za ekspanziju trgovine zlatom, jeste cena koja je u poslednjoj deceniji sa 300 dolara prošle godine, dostigla vrednost od 1.900 dolara za uncu. Najveći štediša zlata je Narodna banka, koja oko pet odsto ukupnih deviznih rezervi drži u zlatu.
Najveći problem štednje u zlatu jeste veliki kupoprodajni raspon.
Ako ste razočarani situacijom na tržištu kapitala, a spremni ste na berzansku igru, moguće je kupovati investicione jedinice kompanija koje trguju zlatom.
- Ove godine u Evropi je za 15 odsto porasla tražnja za zlatom upravo zbog toga što kupovina zlata čini određen vid zaštite u odnosu na valutni rizik sa kojim je svaka svetska valuta suočena - istakao je analitičar Ilirike Igor Popović.
Cena zlata varira i zavisiće od ishoda predsedničkih izbora u Americi. Najveće ekonomije u razvoju, a to su Kina, Brazil i Rusija, za sada su i najveći kupci zlata.
Da li ćete se i vi odlučiti za štednju ili obrt, zavisi od imovnog stanja, ali sa zlatom u džepu niko nije bankrotirao.
Ostavi komentar