Predsednik Izvršnog odbora Addiko banke ističe da je bankarski sektor dovoljno jak da izdrži novonastalu krizu koja je došla kao posledica korona virusa
Vojislav Lazarević, predsednik IO Addiko banke
Sa Vojislavom Lazarevićem, jednih od ključnih ljudi u Addiko banci, razgovarali smo o tome kako trenutna situacija utiče na bankarski sektor i privredu, kao i o tome kako joj se banke prilagođavaju. Naš sagovornik je izneo i prognoze o onome o čemu većina ljudi u ovom trenutnu razmišlja - šta će biti kada prođe pandemija i kada se ukine vanredno stanje.
Kako funkcionišu banke u vanrednom stanju?
- Trudimo se da klijenti ne osete bilo kakvu promenu što se poslovanja tiče, naravno osim radnog vremena koje je skraćeno. Izuzetno sam ponosan na ceo tim, kako smo se i kojom brzinom organizovali da zaposleni iz centrale rade od kuće, a posebno da ekspoziture urade sve što je neophodno da klijenti i zaposleni prvenstveno budu bezbedni i da usluga bude kao na pređašnjem nivou. Pratimo propise koje donosi Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije i u tom smislu se prilagođavamo okolnostima koje nameće vanredno stanje.
Da li i koliko ovo stanje utiče na e-bank i m-bank servise?
- Addiko banka kao lider u digitalnoj transformaciji je i pre ove pandemije bila spremna da ponudi mnogo kada je digitalni segment poslovanja u pitanju. Sistemi nam rade stabilno u ovo vreme kada je poseta našim kanalima povećana. Posebno smo ponosni na našu mobilnu aplikaciju koju su klijenti prepoznali kao pouzdanu, bezbednu i pre svega prilagođenu njihovim potrebama. U vreme kada je neophodan što manji socijalni kontakt i kada se preporučuje distanca među ljudima, kao i što manje kretanje, mbanking je brzo rešenje za sve bankarske poslove, pa čak i podizanje kredita. U tom smislu i naš mKredit je zanimljiv našim klijentima kojima je potrebno finansiranje i nisu prestali da ga koriste ni sada kada je smanjen odlazak ljudi u ekspoziture.
Da li Addiko banka odobrava kredite građanima i privredi i tokom vanrednog stanja?
- Obim posla je smanjen, što je i normalno s obzirom na situaciju, ali postoji interesovanje za finansiranjem i mi se trudimo da svima izađemo u susret u odnosu na potrebe koje imaju. Sa druge strane primenjujemo mere moratorijuma koje je propisala Narodna banka Srbije kako bi klijentima koji su već u poslovnom odnosu sa nama olakšali otplatu rata kredita.
Da li očekujete porast tražnje za kreditima po prekidu vanrednog stanja?
- Po prirodi sam optimista. Verujem da će biti puno izazova nakon završetka i vanrednog stanja, ali i pandemije, međutim, polako će se stvari vraćati u normalu pa i kreditna aktivnost. Ne očekujem scenario koji se dogodio 2008. godine kada je izbila svetska ekonomska kriza. Očekuju se brojne fiskalne i ekonomske mere koje bi ublažile efekte ove krize kako kod nas tako i globalno i tako možemo da očekujemo brzi oporavak, kakav je uostalom i bio pad čiji smo svedoci poslednjih nekoliko nedelja. Srbija je deo globalne ekonomije koja će se, uz pravovremene i racionalne mere, oporaviti i verujem da ćemo ubrzo nastaviti tamo gde smo stali.
Kako, po vašem mišljenju, može da se pomogne privredi i građanima da prebrode ovu krizu?
- Država je značajno pomogla finansijski građane i privredu. Posebno je dobro što se mere odnose na sektor mikro, malih i srednjih preduzeća koja su praktično motor privrede, a koja su možda i najviše pogođena ovom krizom. Fiskalne olakšice i podrška namenjena likvidnosti privrede značajne su mere koje je donela Vlada Republike Srbije koje će posebno značiti kada vanredno stanje, odnosno pandemija, prođu. Izvori finansiranja MSP sektoru kako bi se pokrenula privreda mogu da imaju izuzetan efekat i da praktično privredu vrate na nivo na kome je i bila. Naravno, možda ne odmah, ali brže nego što mnogi očekuju. 5,1 milijardi evra pomoći je izuzetno velika količina novčane pomoći za jednu malu ekonomiju kao što je naša. To će se sigurno osetiti i kada su u pitanju građani i pravna lica. Izuzetno je značajno što je vlada i u ovoj situaciji poslušala Privrednu komoru, struku i brojna poslovna udruženja, oko formulisanja mera, tako da smo uvereni da će efekti ove sinergije biti pozitivni.
Kakve posledice će imati bankarski sektor nakon ovoga? Da li očekujete neku pomoć od države?
- Bankarski sektor je integralni deo naše ekonomije i samim time deli sudbinu ekonomije naše zemlje, najveća pomoć države za bankarski sektor su mere monetarne politike koje je pripremila i sprovela NBS i fiskalna podrška za privredu koje je objavilo Ministarstvo finansija u ukupnoj vrednosti od 11 odsto BDP-a. Ovaj iznos je na nivou pomoći koje će ekonomski najrazvijenije zemlje sveta ubrizgati u svoje ekonomije kako bi se amortizovao šok koji je izazvan padom tražnje usled posledica korona virusa. Pored toga bankarski sektor je odlično kapitalizovan i dovoljno likvidan, samim time mu nije potrebna direktna pomoć države jer ima dovoljno kapitalnih rezervi da izdrži i ovakvu krizu koja je po mnogo čemu jedinstvena u svetu - zaključio je Vojislav Lazarević.
Ostavi komentar