"Razgovori o kupovini Komercijalne banke bili su veoma zahtevni i kompleksni, ali pošteni", rekao je u ekskluzivnom intervjuu za "Blic" Blaž Brodnjak, prvi čovek Nove ljubljanske banke (NLB), samo dan nakon potpisivanja ugovora o kupovini Komercijalne banke
"Ekipi Ministarstva finansija moramo zahvaliti na transparentnom i veoma profesionalnom postupku prodaje. Bilo nam je omogućeno da obavimo potrebnu analizu banke, dok su razgovori bili veoma zahtevni i kompleksni, ali pošteni. U Sloveniji su nedavno promenile vlasnike i dobile nove partnere tri najveće banke na tržištu i sasvim smo svesni šta ovakav proces znači, tako da apsolutno razumemo pregovaračke pozicije i stavove prodavaca. Verujem da smo došli do dogovora koji je dobar za Republiku Srbiju, NLB i naročito za Komercijalnu banku", ocenio je predsednik Izvršnog odbora NLB za "Blic".
Komercijalnu banku ste platili 387 miliona evra. U javnosti se pominjalo da ste u ranijoj fazi, u neobavezujućem delu, nudili 450 miliona evra.
Jedno je cena za 100 odsto kapitala, a drugo za 83,23 odsto, koliko smo mi kupili. Cena koju smo platili je "tu negde" u odnosu na našu neobavezujuću ponudu. Ali, smatram da je cena iz kupoprodajnog ugovora poštena i prava za obe strane, i za NLB i za Srbiju.
U njenom formiranju rukovodili smo se standardnim pristupima i metodologijama kod procenjivanja vrednosti jedne poslovne banke. Upotrebili smo, naravno, i naše veoma dobro poznavanje specifičnih prilika i izazova samog tržišta, pošto mi ovde već poslujemo.
Čini se da ste bili prilično uporni u kupovini Komercijalne. Zašto vam je Srbija toliko važno tržište?
U proteklim godinama smo se u Srbiji fokusirali na organski rast i postizali stope rasta od preko 20 odsto. Kad je postalo jasno da je Srbija ozbiljno pokrenula proces privatizacije Komercijalne banke, uložili smo intenzivne napore u analizu i razumevanje tog procesa kao prilike za nadgradnju naših operacija u Srbiji i regionu. Komercijalna banka je jedna od poslednjih većih banaka u čitavom regionu sa dugom tradicijom, prepoznatim i renomiranim brendom, te širokom mrežom poslovnica. U detaljnoj analizi smo prepoznali veliki potencijal za rast poslovanja sa klijentima, naročito sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima.
Srbija je najveće tržište u regionu, gde je proteklih godina realizovano niz reformi. Projekti kao što je “Digitalna Srbija” su apsolutno unikatni u ovom delu Evrope u smislu suštine i nivoa ambicije kako strateški pozicionirati jednu zemlju. Nije slučajno da je u 2018. Srbija privukla najviše neposrednih stranih investicija po stanovniku na svetu. Vlada i Narodna banka su uspeli stabilizovati inflaciju i valutu, a rast privrede je među najvišima u Evropi.
Uz još uvek relativno nizak udeo kredita stanovništvu u BDP, kao i drugih finansijskih usluga, potencijal za rast finansijskog sektora je veliki. Pored relativno niskog obima kreditiranja, premija osiguranja po stanovniku iznosi recimo još uvek ispod 100 evra godišnje, dok ona u Sloveniji već nekoliko godina prelazi 1.000 evra. NLB u Sloveniji distribuira najveći deo ukupne premije osiguranja, koja se prodaje preko bankarskih kanala i upravlja sa više od trećine sredstava u investicionim fondovima.
Komercijalna banka zapošljava blizu 3.000 ljudi. Šta je vaš cilj u tom pravcu?
O tome je u ovom trenutku prerano govoriti, jer stvari nisu jednostavne. Digitalizacija na nov način definiše čitavu finansijsku industriju, standardne transakcijske usluge se sele na mobilne aplikacije, uz podršku video kanala 24 časova dnevno, dok ćemo u poslovnicama sa klijentima razgovarati o kompleksnijim uslugama sa dugoročnim posledicama, kao što su stambena rešenja, upravljanje aktivom, dugoročna štednja itd.To znači, da će manji broj ljudi raditi u klasičnim poslovnicama na rutinskim transakcijama, te da će ih samim tim biti manje, ali to otvara potrebu i mogućnosti za rad u kontakt centrima, u razvoju platformi i kanala, modela za bolje poznavanje klijenata koje nam omogućava , da za njih budemo tu u pravo vreme, na pravom mestu, sa pravim rešenjem.
Potrebno je razmišljati otvorenog uma biti spreman na promene, raditi na ličnom razvoju i pitati se šta možemo lično da uradimo da bismo bili deo ne samo dugoročno održive, nego uspešne priče. Za ljude sa takvim pristupom će u svakoj firmi uvek biti mesta.
Šta klijenti treba da očekuju? Koji su prvi koraci?
Prvi prioritet je osigurati sve potrebne saglasnosti velikog broja regulatornih organa, da što pre dođemo do završetka transakcije i da banka u međuvremenu posluje stabilno, na čemu ekipi u banci unapred zahvaljujemo. Verovatno ćemo u posed banke ući u trećem ili četvrtom kvartalu godine.
Srce svakog posla su klijenti, pa je za nas ključna stvar fokus na njihovo iskustvo, što znači, da ih moramo bolje upoznati i biti im na raspolaganju kad, gde i sa rešenjem koje je za njih relevantno i povoljno. Šta više, naš će zadatak biti da unapred predvidimo kada i kojim putem ćemo im biti od pomoći. U svakom slučaju, 24 časova dnevno.
To znači ulaganja u upravljanje podacima, pre svega mobilne kanale, kvalitetan kontakt centar, dostupan preko svih kanala itd. Kao univerzalna finansijska grupacija, naravno nećemo zanemariti korporativne klijente, kojima ćemo ponuditi regionalno platformu za finansiranje trgovine, faktoring, lizing i druge usluge.
Raspolažemo kapitalom i likvidnošću čitave grupacije, pa možemo participirati i u većim projektima u Srbiji. U NLB Banci Beograd smo bili jako uspešni kod finansiranja agro sektora i sa mrežom Komercijalne banke verujem da ćemo postati jedan od najbitnijih partnera toj strateškoj industriji u Srbiji.
Ali, uz ekonomski interes, NLB Grupa realizuje širok program društveno odgovornog poslovanja. Delujemo humanitarno, podržavamo zdravstvene institucije, našu lokalnu kulturu, želimo da se naša deca bave sportom, da se u virtualno doba druže, zajedno pobeđuju, ali i gube.
Možda među finansijskim institucijama nećemo biti najveći ili najbolji po svim kriterijima, ali verujemo da možemo postati oni koji ljudima najviše znače. U Sloveniji već 5 godina imamo međunarodni sertifikat „Top Employer“, ali moja je tiha ambicija postati najpoželjniji poslodavac u regionu.
Sada stičete udeo od oko 12 odsto na tržištu Srbije.Da. Ali treba reći da je je srpsko tržište još uvek relativno fragmentirano sa velikim brojem banaka i da je konsolidacija u toku. Ovom transakcijom dolazimo u poziciju sa kritičnom masom i pristupom velikoj bazi klijenata.
Postajete i jedina međunarodna finansijska grupacija prisutna na svim tržištima bivše Jugoslavije?
Jedina sa prisustvom na svim tržištima nekadašnje zajedničke države osim Hrvatske. Bitno je istaći, da ćemo, pored toga što smo banka broj jedan u Sloveniji sa tržišnim udelom preko 33 odsto, kada govorimo o iznosu sredstava na transakcionim računima stanovništva, svim plaćanjima, upravljanju aktivom, čak 70 odsto gotovine u zemlji itd, nakon ove transakcije imati top 3 pozicije sa više od 10 odsto udela na svim našim tržištima.
Srednjeročno razmišljamo još o ulasku na albansko tržište, a nadamo se i političkom dogovoru između dve zemlje, koji bi nam omogućio poslovanje i u Hrvatskoj. To je jedinstvena strateška i sistemski bitna pozicija, koju dodatno ojačava činjenica da smo jedina grupacija, koja posluje na svim ovim tržištima, a da na ovom prostoru ima i svoje sedište i isključiv strateški fokus.
To znači da su ovde glava i srce i da se sve značajne odluke donose u prestonicama regiona, odnosno u krajnjem slučaju u Ljubljani. Posledično smo veliki promoter ideje povezivanja svih ovih tržišta u slobodnu ekonomsku zonu i sa odobravanjem i divljenjem pratimo napore Srbije po tom pitanju.
Verujem u zajednički ekonomski prostor, u kojem su lokalni brendovi dobro poznati i bez graničnih prepreka konkurentniji. Na taj način postaju jači za izlazak na druga tržišta, ali u isto vreme i otporniji u kriznim godinama, jer su manje zavisni od globalnih kretanja.
Pogledajte recimo Poljsku koja je zbog dovoljno velikog domaćeg tržišta krizu jedva osetila i danas već diše Sloveniji za vrat. Uz to mi se čini važnim istaći da se akcije NLB kotiraju na Ljubljanskoj, ali i Londonskoj berzi. U našoj vlasničkoj strukturi možete naći najuglednije svetske finansijske fondove.
Ostavi komentar