U uslovima niskog životnog standarda i neizvesnosti u pogledu urednosti primanja, građani se pre svega oslanjaju na prekoračenja po tekućem računu i gotovinske zajmove - kaže za portal Kamatica Darko Popović, član Izvršnog odbora Banca Intesa, i dodaje da klijenti nastoje da se oprezno zadužuju usled ekonomskih prilika u kojima živimo.
Darko Popović, član Izvršnog odbora Banca Intesa
Udeo nenaplativih zajmova u bankama je, prema nekim informacijama, već oko 40 odsto. Kakvo je stanje sa nenaplativim kreditima u vašoj banci?
Čak iako ostavimo po strani pretpostavke koje se iznose u javnosti i zadržimo se na zvaničnim podacima Narodne banke Srbije prema kojima je udeo nenaplativih kredita u ukupnim plasmanima bankarskog sektora iznosio 21,1 odsto na kraju trećeg kvartala prethodne godine, činjenica je da je rast potraživanja koje banke ne mogu da naplate odavno prerastao iz krupnog u sistemski problem.
| Koji su trenutno najtraženiji bankarski proizvodi za klijente vaše banke? U uslovima niskog životnog standarda i neizvesnosti u pogledu urednosti primanja, građani se pre svega oslanjaju na prekoračenja po tekućem računu i gotovinske zajmove. U našoj banci generalno beležimo trend porasta broja gotovinskih kredita, naročito od uvođenja Intermezzo keš kredita, koji građanima donosi jedinstvenu mogućnost odlaganja plaćanje mesečne rate i do pet puta u toku perioda otplate, a uz to im obezbeđuje i osiguranje u slučaju da ostanu bez posla. Takođe, postoji i veliko interesovanje za Senior keš kredite koji omogućavaju penzionisanim građanima da se zaduže i do 75. godine života. U delu privrede, ekonomske prilike u zemlji, kao i generalno nepovoljan poslovni ambijent, uslovili su smanjenu investicionu aktivnost preduzeća i povećani broj zahteva za finansiranjem tekuće likvidnosti i obrtnih sredstava. |
Kao i sve banke, i naša se suočava sa izazovima u naplati, ali u manjoj meri nego što je to slučaj na nivou bankarskog tržišta, pre svega zahvaljujući činjenici da smo oduvek davali primat kvalitetu a ne kvantitetu i pokazivali visoki stepen odgovornosti i predostrožnosti u pogledu procene kreditnog rizika.
Ko su problematičniji dužnici, stanovništvo ili privreda? Sa kojom vrstom pozajmica je najteže stanje u otplati?
Glavni generator rasta nenaplativih kredita je privreda, koja u ukupnom iznosu od oko 400 milijardi dinara koje građani i preduzeća ne mogu da vrate bankama učestvuje sa gotovo 330 milijardi, odnosno više od 80 odsto.
Procenat loših plasmana u segmentu stanovništva je znatno niži, što je slučaj i sa našom bankom, iako se na nivou sektora beleže nešto značajnija kašnjenja u naplati dugova po kreditnim karticama i dozvoljenim prekoračenjima po tekućem računu.
Razloge za povoljniju situaciju u delu poslovanja sa stanovništvom treba potražiti u činjenici da su građani generalno uredniji u otplati i da nastoje da se oprezno zadužuju usled sveopšte neizvesnosti i ekonomskih prilika u kojima živimo, ali i u ranijim merama NBS-a koje su limitirale njihovu zaduženost u okvir njihovih stvarnih kreditnih mogućnosti.
Na koji se način vaša banka nosi sa pitanjem nenaplativih kredita?
U uslovima izrazito visoke stope problematičnih potraživanja, mi smo se opredelili za strategiju koja se bazira na aktivnom upravljanju kvalitetom portfolia sa jedne i povećanim oprezom i budnošću u delu novog kreditiranja sa druge strane, uz efikasan i proaktivan sistem naplate.
Ipak, napori pojedinačnih banaka ne mogu da pruže suštinsko i održivo rešenje na dugi rok ukoliko nemaju sistematsku potporu na nivou države. 
NBS je u tom smislu donela niz važnih propisa kako bi pomogla u kreiranju regulatornog okvira koji bi stimulisao rešavanje problema nenaplativih potraživanja, ali je od ključne važnosti da ovi koraci budu praćeni odgovarajućim zakonodavnim izmenama koje bi omogućile efikasnije restrukturiranje preduzeća u predstečajnoj fazi, ubrzale realizaciju hipotekarnih obezbeđenja, ali i poboljšale zaštitu prava poverilaca.
Šta savetujete klijentima da ne bi došli u situaciju da ne mogu da otplaćuju svoje obaveze i šta im nudite kako bi se njihov problem prevazišao?
Odluci da se zaduže klijenti pre svega treba da pristupe sa visokim stepenom odgovornosti i savesno, dakle da uvažavaju svoje realne finansijske mogućnosti kako bi bili u poziciji da redovno izmiruju svoje obaveze.
Princip odgovornosti primenjujemo i sa naše strane, što znači da ne čekamo da klijenti zađu u zonu prezaduženosti, već da na prve znake poteškoća u otplati pokušavamo da im ponudimo optimalno rešenje, bilo da se radi o restrukturiranju ili reprogramu dugovanja.
Nijedna banka ne želi da u svojim bilansima zarobi velika sredstva u vidu rezervacija za nenaplative kredite, već nastoji da pomogne klijentima, čuvajući tako i kvalitet svoje aktive.
NBS je nedavno inicirala smanjivanje kamatnih stopa na dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja po tekućem računu. Da li je i vaša banka snizila kamate?
Uvek se trudimo se da pratimo signale koji dolaze sa tržišta i da u skladu sa njima unapređujemo našu ponudu.
| Imate li u planu neke nove proizvode koje ćete ponuditi klijentima u narednom periodu? Poznati smo kao banka koja konstantno unapređuje svoju ponudu prateći promene na tržištu i potrebe klijenata, a ovaj princip sledićemo i u narednom periodu. Kada je reč o poslovanju sa stanovništvom, planiramo dalju nadogradnju postojećih proizvoda, kao i ulazak u nove segmente tržišta i veće prisustvo u već postojećim. U delu privrede, nastojimo da klijentima ponudimo proizvode i servise najvišeg kvaliteta, po najpovoljnijim uslovima, i u tom smislu smo veoma aktivni u obezbeđivanju kreditnih linija međunarodnih finansijskih institucija. Takođe, nastavićemo rad na razvoju alternativnih kanala, odnosno elektronskog i mobilnog bankarstva. Naš prioritet ostaje stalno poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga, ali i rad na usavršavanju svih poslovnih procesa kako bismo unapredili ukupnu operativnu efikasnost, a tako i zadovoljstvo klijenata. |
Koliko imate korisnika dozvoljenog minusa i koliki je procenat nedozvoljenih prekoračenja?
Ukupno gledano, građani Srbije se u velikoj meri opredeljuju za korišćenje minusa po tekućem računu, s obzirom na to da im ovaj proizvod pruža brz pristup sredstvima i visok stepen fleksibilnosti u raspolaganju novcem. Važno je imati u vidu da dozvoljeni minus treba da omogući prevazilaženje kratkotrajnih problema sa nedostatkom novca, a ne da služi kao izvor kreditiranja na dugi rok, kao i da se korišćenjem celokupnog iznosa lako može dospeti u nedozvoljenu zonu.
U slučaju naše banke, dozvoljeni minus koristi oko 200 hiljada klijenata, a procenat nedozvoljenih prekoračenja je konstantno na niskom nivou, ispod pet odsto. Klijentima takođe savetujemo da ove pozajmice refinansiraju pod znatno povoljnijim uslovima koje im nude krediti za refinansiranje, koji im donose i važno osiguranje u slučaju gubitka posla.
Centralna banka najavljuje i akciju za smanjivanje kamatnih stopa na kreditne kartice. Smatrate li da ima prostora da i te kamatne stope budu snižene?
Ponovio bih da su se smirivanjem inflacije, te smanjenjem referentne kamatne stope kreirali uslovi da aktivno upravljamo cenovnom politikom, što je dovelo do nižih kamatnih stopa na prekoračenja po tekućem računu ali i na dinarske gotovinske kredite u odnosu na prošlogodišnje nivoe.
Što se tiče kreditnih kartica, tokom prethodne godine bavili smo se unapređenjem procesa kreditne analize prilikom apliciranja odnosno obnavljanja ugovora kako bismo osigurali još viši kvalitet portfolia u narednom periodu.
Osim toga, naš Intesa Frendi bonus program klijentima daje mogućnost da plaćaju na rate bez kamate u više od 4.000 trgovina širom zemlje, gde se ostvaruje gotovo polovina ukupnog iznosa transakcija obavljenih našim kreditnim karticama.
Više puta je bilo najave od NBS da će se u slučaju visokih kamatnih stopa na štednju posegnuti za mehanizmom ograničavanja maksimalnih stopa. Kakav je vaš stav - treba li država da, kao što je to u nekim zemljama već urađeno, da ograniči nivoe kamatnih stopa na depozite i na kreditne proizvode?
Iako lično nisam pristalica administriranja cenovne politike budući da se kosi sa osnovnim principima tržišne ekonomije, činjenica je da su neke zemlje u našem okruženju posegle za takvim rešenjem.
Mislim da u slučaju Srbije treba imati na umu tržišne specifičnosti, odnosno veoma visoku stopu nenaplativih plasmana, kao i najviše rezervacije u regionu, zbog čega se postavlja pitanje da li bi ograničavanje kamatnih stopa imalo veći efekat od onoga koji već sada daje izrazita konkurencija između banaka.
U tom smislu smatram da je važno dodatno edukovati klijente i informisati ih kako da na najbolji način iskoriste prednosti kompetitivnog tržišta.
Ostavi komentar