Sektor odiguranja u Srbiji je i dalje nerazvijen i rangiran znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije. U prilog tome govore pokazatelji razvijenosti tržišta osiguranja, odnos ukupne premije i bruto domaćeg proizvoda i ukupna premija po stanovniku.
Učešće premije u bruto domaćem proizvodu i dalje je oko dva odsto, dok ovaj pokazatelj za zemlje članice Evropske unije iznosi više od osam odsto. Ipak, u poređenju sa zemljama regiona centralne i istočne Evrope, kao i grupom zemalja u razvoju čiji prosek ne prelazi tri odsto, Srbija je na zadovoljavajućoj poziciji - kaže u razgovoru za Danas Kristof Cetl, generalni direktor Grave osiguranja u Srbiji, dodajući da stepen razvoja osiguranja života u Srbiji beleži veći rast (od oko 18 odsto) nego ukupni sektor.
Kakva je situacija na tržištu životnog osiguranja u Srbiji?
- Proces razvoja sektora osiguranja se nastavlja sa ciljem da se kreira zdravo, stabilno i funkcionalno tržište osiguranja, kao i da se ojača njegova pozicija u okviru ukupnog finansijskog sektora. Od 28 društava za osiguranje, od čega su četiri društva za reosiguranje, 13 se bavi osiguranjem života.
Dobra pozicija GraveaKakva je pozicija Grave osiguranja u Srbiji?- Na tržištu Srbije, a i u regionu, Grave se ističe kao osiguravač sa dugogodišnjim iskustvom. Grave je osiguravajuće društvo u čijem je fokusu poslovanja briga o pojedincima i porodicama, kao i briga o potrebama porodičnog biznisa. Prošla godina je bila još jedna u nizu godina u kojoj je Grave osiguranje postiglo izuzetne rezultate i potvrdilo svoju jaku poziciju na tržištu osiguranja života u Srbiji. Ostvarena neto dobit u 2012. godini iznosi 356 miliona dinara (oko 3,2 miliona evra), što je za 109,9 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Prihodi od premije osiguranja dostigli su u 2012. godini nivo od 2,136 milijardi dinara, a bilansna suma premašila 12 milijardi dinara. To jasno pokazuje da je Grave osiguranje postiglo izuzetno dobre rezultate i unapredilo poziciju među liderima na tržištu osiguranja života u Srbiji. Da držimo kurs ekspanzije, potvrđuju ne samo finansijski rezultati u 2012. godini već i svi ostvareni planovi koji nisu izmenjeni usled ekonomskih prilika. |
Kolika je ukupno naplaćena premija?
- Ukupna premija osiguranja na kraju 2012. godine premašila je iznos od 60 milijardi dinara, što predstavlja rast od sedam odsto u odnosu na prošlu godinu. Od skoro 12 milijardi dinara premije osiguranja života, udeo koje Grave u 2012. godini ima na tržištu je veći od 18 odsto.
Da li su nove vlasti zainteresovanije za „francuski model“ koji ste ranije zagovarali?
- Francuski model koji smo poslednjih godina često pominjali bi zahtevao promenu sistema i to bi u perspektivi mogao da bude drugi korak. Prvi korak bi mogao da bude zakonsko izjednačavanje uplata u dobrovoljne penzijske fondove i uplata za životno osiguranje kada ih vrši poslodavac. To su predlozi koji se odnose na postojeći sistem jer nema potrebe da postoje nejednakosti kada je cilj obe kategorije izdvajanje sredstava za starost. .
Sredstva koja se akumuliraju kroz osiguranje života mogu da se iskoriste za projekte značajne za društvo. Neophodna je bolja definicija poreskog tretmana kod isplate naknade iz ugovora o osiguranju života i da, na primer, kod isplate naknade za doživljenje pripisana dobit tokom trajanja ugovora o osiguranju života bude osnovica za porez na dohodak građana, a ne razlika između uplate i isplate.
Kako gledate na najavu guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković da bi propise o osiguranju trebalo menjati?
- U cilju rasta, razvoja i poboljšanja uslova na tržištu naše zemlje, o izmeni Zakona o osiguranju i usaglašavanju sa propisima Evropske unije govori se već određeni vremenski period. Pored toga, izmena Zakona o privrednim društvima znači i neophodnost usklađivanja propisa koji regulišu delatnost osiguranja sa tim odredbama.
Cenimo svaku inicijativu koja će doprineti razvoju industrije osiguranja, što se odnosi i na institucije koje nisu direktni predlagači, poput Narodne banke Srbije, koja kao organ nadzora ima izuzetno važnu ulogu u realizaciji ovih ideja.
Da li osiguravajuće kuće imaju instrumente u koje mogu da ulažu i kakva su vam iskustva sa kupovinom obveznica lokalnih zajednica?
- Poseban značaj ima činjenica da su sredstva iz osiguranja života po prirodi dugoročna sredstva. Ona se investiraju prevashodno u najmanje rizične oblike, kao što su hartije od vrednosti koje izdaje država, kojima obezbeđujemo dugoročnu sigurnost našim klijentima.
Društva za osiguranje koja se bave životnim osiguranjem predstavljaju institucionalne investitore sa velikim kapacitetima investiranja koje država treba da iskoristi na najbolji način kao najkvalitetnije dugoročne izvore domaćih sredstava.
Prikupljena sredstva se, sa stanovišta nacionalne ekonomije, racionalno mogu usmeriti u finansiranje razvoja, pre svega infrastrukturnih projekata. Očekujemo i da će lokalna samouprava iskoristiti zakonske mogućnosti da emisijom municipalnih obveznica finansira razvoj svoje sredine jer su to takođe dugoročna ulaganja za osiguravače.
Kao jedno od najvećih društava koje se bavi osiguranjem života, već smo preduzeli korake u smeru ulaganja u municipalne obveznice, stupili u kontakt sa određenim opštinama i ponudili im stručnu i tehničku podršku za njihove planove i projekte kao najavu ulaganja u njihove obveznice.
Ostavi komentar