"Od 1. jula rate kredita plaćamo kao i ranije"

Dušan Uzelac sa sajta Kamatica rekao je za RTS da svako kome dospeva rata krajem juna neće morati da je plati, ali svako kome dospeva rata 1. jula i svakog narednog počinje sa otplatom kredita kao ranije. Pauza je trajala tri meseca, sada je sve po starom, pojasnio je Uzelac

Dušan Uzelac, finansijski savetnik i osnivač našeg portala

Pre skoro tri meseca banke u Srbiji su propise uskladile sa odlukama Narodne banke Srbije o moratorijumu, odnosno mogućnosti zastoja u otplati kredita i lizinga dok traje vanredno stanje u Srbiji. Period moratorijuma polako prolazi.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Dušan Uzelac sa sajta Kamatica rekao je da se više od 95 odsto klijenata odlučilo za moratorijum – bilo je jednostavno da se prijavite za moratorijum, on je proglašen i javljali su se oni koji ne žele da prihvate odlaganje kredita.

"Svako kome dospeva rata krajem juna neće morati da je plati, svako kome dospeva rata 1. jula i svakog narednog počinje sa otplatom kredita kao ranije, imao je pauzu od tri meseca, sada se plaćanje nastavlja", rekao je Uzelac.

Prema njegovim rečima, građani će dobiti novi otplatni plan, tabelu o ratama i dospeću i biće korigovana za iznos kamate. Tokom moratorijuma je bila pauza, tekla je kamata za to vreme, 90 dana je kucao taksimetar i biće raspoređen iznos na ostatak duga.

Kamatni iznos biće akumuliran za tri meseca

Ako je kredit bio na 10 godina, otplata je duža tri meseca, a kamatni iznos biće akumuliran za tri meseca."Ako je rata 100 evra, oko 3.000 dinara kamata, puta tri meseca je 9.000 dinara – biće raspoređeno na ostatak otplatnog perioda – ako je devet meseci ostalo do kraja, na tih devet meseci biće dodato 1.000 dinara", objasnio je Uzelac.

"Još nije došao momenat da se nastavi otplata, treba da se prilagode na situaciju jer kada promenimo naviku u kućnom budžetu, kada se prilagodimo većem iznosu teže je vratiti se nazad, to je izazov da počnu da funkcionišu kao pre tri meseca, a oni koji su ostali bez prihoda – za njih je poseban izazov", rekao je Uzelac.

Kako kaže, sve ostale aktivnosti su individualne, do sada je važio propis NBS, ali kada se to završi nastavlja se individualna komunikacija.

"Svako ko primeti da ga otplata kredita boli na neki način, to je signal da traži bolje rešenje, da smanji ratu, da zatraži dodatno pauziranje, grejs period, da bilo šta pokuša", kaže on.

Banke pozivaju građane da dođu, ali traže novac nazad, bez mnogo empatije, ukazao je Uzelac. Ukazuje da ni banci nije u interesu da pravi problem klijentu, a takođe i pravne probleme banka želi da izbegne: prinudnu naplatu, hipoteku.

"Dopustili smo da banke upravljaju našim novcem"

Pojedine banke su povećale kamatnu stopu na stambene kredite. Uzelac kaže da tržište ima povećan rizik i da ekonomija nije funkcionisala tri meseca u punom kapacitetu.

"Neki će se vraćati i više od godinu dana, banka to vidi i takav je njen mehanizam. Imamo problem jer smo dopustili da banke upravljaju našim novcem", rekao je Uzelac.

Banke kažu da ne bi ništa da kreditiraju jer imaju veliki rizik, umnogome upravljaju time da li će doći do bržeg oporavka ekonomije, rekao je on.

Hakeri su upali na sajtove pojedinih banaka. Uzelac kaže da postoji set stvari koje morate da znate – morate da znate da PIN ne dajete svakome i to je ono što se dešava i na internetu.

"Morate da prepoznate šta je zvanično, banka ima obavezu i želju da zaštiti klijenta, sve to postoji u dokumentaciji koju vam je dostavila. Svaku komunikaciju možete proveriti sa kol-centrima", zaključio je Dušan Uzelac.