Iako je Viktorija grupa od banaka pozajmila 250 miliona evra i u prvoj polovini godine očekuje pad prihoda zbog prošlogodišnje suše, kompanija nije prezadužena i sve obaveze plaća na vreme, tvrdi za NIN generalni direktor i jedan od suvlasnika kompanije Zoran Mitrović. Ne krije, međutim, da je teško poslovati stabilno u nestabilnom okruženju.
- Za agrar i prerađivačku industriju 2013. je možda i najteža godina. Nelikvidnost je verovatno najveća u poslednjih deset godina. Nema dovoljno novca ni u jednoj grani - kaže Mitrović, koji je u žižu interesovanja javnosti došao jer se sa Milijom Babovićem, još jednim suvlasnikom Viktorija grupe, našao na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi, a u isto vreme NIN je objavio da kompanija bankama duguje 250 miliona evra.
Kako to komentarišete?
Forbsova lista nije pravljena na osnovu ličnog bogatstva, već prihoda kompanije, a njihov rast ne bi bio moguć bez bankarskih kredita. Uz to, Babović i ja nismo jedini vlasnici, jer udeo imaju i EBRD i investicioni fond Apsara Limited.Imate li probleme sa otplatom duga?
Nikada nismo imali u proteklih 12 godina, niti ih imamo sada. Mi smo novac uglavnom pozajmljivali od stranih banaka, a Komercijalna je jedina domaća banka sa kojom poslujemo. Nismo prezaduženi, jer je više od 80 odsto duga pokriveno obrtnom imovinom.Mogu li, ipak, vaši kreditori završiti kao Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine?
Banke su bile vrlo konzervativne i svi naši krediti su dvostruko, neki i trostruko obezbeđeni. Ne postoji šansa da bilo koja banka ima problem zbog nas, a kod Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine nikada nismo imali kreditne aranžmane.Zašto ste uzimali toliko kredita?
Kredite uzimamo za povećanje proizvodnih kapaciteta, razvoj poslovanja i nabavku sirovina, koje za dve naše najveće fabrike, Sojaprotein i Viktorija Oil kupujemo jednom godišnje. To je 400-500 hiljada tona uljarica i po prosečnoj ceni od 350-400 evra za tonu našim dobavljačima moramo u roku od samo mesec dana da platimo oko 200 miliona evra.| Koliko ima istine u čaršijskim pričama da ništa od ovoga nije vaše već da je pravi vlasnik Viktorija grupe Ružica Đinđić? Uvek me nasmeju takve priče. Naravno da to nije tačno. Viktorija grupa ima vrlo transparentno vlasništvo. Kompaniju smo osnovali Stanko Popović, Milija Babović i ja. Popović je u međuvremenu prodao svoj udeo, tako da danas, pored g. Babovića i mene, vlasničku strukturu čine EBRD i Apsara Ltd, čiji predstavnik u Srbiji je Nandi Ahuja. Zanimljivo je da se baš kod naše kompanije spekuliše o vlasnicima, a Victoria Group je redak primer domaće kompanije gde su vlasnici upisani imenom i prezimenom u registar i samim tim sve poreze i doprinose plaćamo u Srbiji! |
Ostatak kredita usmeren je na investicije po kojima je Victoria Group prepoznatljiva među kompanijama u Srbiji. Do sada smo u Srbiji investiraliviše od 200 miliona evra, od čega samo u protekle dve godine oko 55 miliona. Sve to rezuzltiralo je izvozom koji je u 2012. dostigao 206 miliona evra.
Zašto se vi zadužujete umesto farmera?
Banke od svakog klijenta traže čiste bilanse. Da li mislite da svaki farmer pojedinačno može da zadovolji stroge kriterijume banaka?Ne. Ni zemljište u većini slučajeva nije uknjiženo. Isto važi i za silose.
Ovde je to uobičajeno, ali menadžeri stranih banaka, zaduženi za procene rizika, koji sede u Beču, Milanu, Parizu i Londonu to ne razumeju i ne žele da odobre kredit. Zbog toga smo mi na sebe preuzeli i taj rizik i ulogu finansijera primarne poljoprivredne proizvodnje. To nas nekad i košta, ali to je cena koju plaćamo da bismo obezbedili dovoljno sirovina za naše dve fabrike, ali zato one jedine u Srbiji i rade cele godine.
Forbsova lista je pravljena na osnovu podataka iz 2011, ali je prošla godina bila jedna od najgorih. Kakva je bila za Viktoriju?
Prihodi u 2012. su bili dobri, ali će prošlogodišnja loša žetva uticati na pad naših prihoda i prihoda celokupnog agrosektora sve do nove žetve. Zbog prošlogodišnje suše u Srbiji, ukupan rod kukuruza je doneo oko milijardu evra manje prihoda od izvoza za našu državu, a uz sve to deo roda imao je i problem kvaliteta, zbog prisustva aflatoksina, i nije mogao da se izveze.Kako je afera sa aflatoksinom uticala na vašu kompaniju?
Izvoz mleka je onemogućen jer naši standardi više nisu isti kao u regionu, a smanjena je i potrošnja na domaćem tržištu. Zato mlekare otkupljuju manje količine od farmera, pa oni smanjuju stočni fond, a onda je nama teže da prodamo stočnu hranu. Ta negativna spirala još nije dotakla dno. Novi rod zato mora da se strogo kontroliše.Mi smo spremni, svi silosi će biti adekvatno pripremljeni i dezinfikovani, da se ne ugrozi novi, zdrav kukuruz. Ako bi se on, kojim slučajem, pomešao sa zaraženim, posledice bi bile katastrofalne. Kako bismo osigurali izvozni plasman kao zemlja, moraćemo svi zajedno da preduzmemo sve mere da se osigura kvalitetna sirovina, koja zadovoljava kako domaće tako i EU standarde.
Slažete li se sa tezom vicepremijera Vučića da je dug od dva miliona evra problem samo preduzeća, a od 20 miliona evra države i da zato većina visokozaduženih privrednika „mirno spava“, jer znaju da će država morati da im pomogne da ne ugroze bankarski sektor? Da li vi mirno spavate?
Da, jer Viktorija ne spada u tu kategoriju preduzeća. Ni u jednom scenariju ne bismo bili državni problem. Tim pre što nikada nismo dobili nijedan kredit nekog državnog fonda, niti od Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine niti od Fonda za razvoj Srbije i Vojvodine.Zar ne mogu loša, prezadužena preduzeća da potope i bankarski sektor?
Problem je ako neka kompanija ne ostvaruje poslovnu dobit adekvatnu kreditnoj zaduženosti i planu kreditne otplate, a nelikvidnost domaćeg tržišta je velika, većina kompanija ima problem naplate, a smanjena je i kupovna moć stanovništva. Mi, na sreću, više od 50 odsto proizvoda izvozimo što dodatno doprinosi stabilnosti i umanjenju rizika našeg poslovanja pa samim tim i ne možemo da zapadnemo u takve probleme.Može li ijedna kompanija da ostane stabilna u nestabilnom okruženju?
U okruženju koje je nestabilno i nelikvidno, u kom mnogo toga ne može da se predvidi, postoji veliki problem. U stabilnim uslovima je lakše poslovati i planirati. Iako naša kompanija ne posluje samo na tržištu Srbije, nadamo se da će se i ovde tržište stabilizovati i da neće biti drastičnih oscilacija kursa kao 2012. godine.Međutim, i u ovako promenljivim i otežanim uslovima tržišta naša kompanija je uspela da unapredi poslovanje. Prosečna plata kontinuirano raste u Victoria Group i danas iznosi preko 600 evra, bez menadžerskih zarada. Takođe, nastavili smo sa praksom ulaganja u društvenu odgovornost, izdvajanjem nekoliko stotina hiljada evra na godišnjem nivou za pomoć najugroženijim grupama stanovništva.
Da li će slabljenje dinara poslednjih dana dodatno povećati udeo nenaplativih kredita budući da su uglavnom indeksirani u evrima?
U našem slučaju sigurno neće jer su i naši proizvodi i sirovine vezani za evro.Ne čini li vam se da su mnogi krupni biznismeni u Srbiji pogubili konce kada su previše raširili biznis? Uzmimo primer Farmakoma, koncerna koji u svom sastavu ima i fabriku akumulatora, mlekaru, rudnike...Postoji li mogućnost da se nešto slično desi i Viktorija grupi?
Ova kompanija se od svog osnivanja bavi agrobiznisom i to nam je i danas jedini fokus. Naša osnovna delatnost je prerada uljarica, a dodatno smo rasli isključivo u pravcu sinergetski povezanog agrarnog sistema – poput razvoja poslovanja Veterinarskog zavoda Subotica ili proizvodnje mineralnih đubriva u fabrici Fertil.Ulaskom EBRD u vlasništvo naše kompanije, 2009.godine, dodatno je utvrđen ovakav pravac razvoja. Ne idemo u izlete van agrobiznisa, znamo čime se bavimo i šta su nam dalji koraci.
Slažete se, dakle, da su se mnogi krupni biznismeni, kako je to svojevremeno rekao Đorđije Nicović, preigrali?
Slažem se, ali to se desilo pre krize, kada su sve grane i skoro sve kompanije imale uzlazni trend, a cene njihovih akcija na berzi su stalno rasle. Tako je skoro svaka kompanija posle privatizacije vredela više nego pre. No, za razliku od nekih drugih, mi nismo želeli da kupujemo firme da bismo ih posle preprodali po višoj ceni.Zato sve fabrike koje smo kupili i dalje rade i višestruko su povećani kapaciteti i poslovni rezultati. Pogledajmo samo Sojaprotein – fabriku čiji je izvoz u poslednjih deset godina, otkada je u sastavu Viktorije, uvećan čak sedam puta uvećan sa 5,9 na 45 miliona evra.
A da li se kajete što pre krize niste prodali akcije Sojaproteina, kada su vredele pet-šest puta više nego danas?
Ne kajem se zato što znam i siguran sam, da će akcije Sojaproteina u budućnosti vredeti više nego tada.Poznato je da EBRD kupuje udeo u nekoj firmi ili banci da bi ga kasnije prodao i na tome zaradio. Da li postoji okvirni dogovor kada će EBRD prodati svoj udeo u Viktorija grupi i da li postoji klauzula da prvo ponude vama taj udeo?
EBRD je ušao sa željom da pomogne razvoju kompanije, a uz to ide i njihov finansijski interes. Kada budu želeli da izađu, ostali suvlasnici će imati pravo preče kupovine.Da li biste iz vašeg iskustva sa EBRD-om mogli da kažete da bi za mnoge srpske kompanije bio izlaz da nađu takvog strateškog partnera?
Malopre smo govorili o diversifikaciji poslova. Da je većina privrednika imala nekog ko će da ih usmerava do tog problema ne bi došlo. Uvođenje ovakvog partnera u kompaniju zahteva svojevrsno razvlašćivanje vlasnika i uvođenje korporativnog načina odlučivanja, gde vlasnici kroz Nadzorni odbor odlučuju o strateškom razvoju kompanije, dok operativne odluke donosi profesionalni menadžment.Viktorija se u nekim medijima dovodila i u vezu za političkim krugovima. Da li ste imali neke poslove sa državom i da li ste dobijali podsticaje iz budžeta?
Naša kompanija svoje rezultate i uspeh duguje isključivo poslovnim, a ne političkim faktorima – kvalitetu, investicijama i svojim zaposlenima, a najbolji dokaz toga je činjenica da smo jedan od najvećih izvoznika u zemlji. Tržišta na kojima mi plasiramo svoje proizvode su primarno tržišta Evropske unije, a za njih važi samo jedan uslov – da ispunjavate sve potrebne standarde kvaliteta i da ste konkurentni.Što se državnih podsticaja tiče, koristili smo samo podsticaje za izvoz ulja i biljnih proteina, kao dva od oko 200 proizvoda čiji izvoz je država podsticala. Međutim da ne bude zabune, ti podsticaji su uvedeni pet-šest godina pre nego što smo se mi uopšte i počeli baviti tim poslom, a ukinuti su početkom 2011. godine.
Kako na povezivanje Viktorija grupe sa nekim aferama reaguju međunarodne finansijske institucije, EBRD i IFC sa kojima sarađujete?
Dobijanju 57 miliona evra kredita od Svetske banke prethodili su desetomesečni pregovori i analiza svih segmenata našeg poslovanja. Tim međunarodnih eksperata odluku je doneo na osnovu finansijskih i revizorskih izveštaja, intervjua sa menadžmentom i inspekcije fabrika.Naravno da smo morali da im svaku priču iz medija objašnjavamo, ali s obzirom da imaju detaljan uvid u naše poslovanje, to ih ni u jednom trenutku nije pokolebalo da sarađuju sa nama. Kompanija ide dobrim, stabilnim putem i rezultati to pokazuju.
A šta je sa Azotarom?
Azotari smo u martu 2010. godine pozajmili 75.000 tona merkantilne pšenice, na osnovu Ugovora o robnom zajmu, uz uslov da nam istu količinu robe vrate – po sistemu kilogram za kilogram, dakle bez ikakve finansijske transakcije.U štampi je bilo natpisa da je tim poslovnim aranžmanom Azotara oštećena za nekoliko miliona evra. Da li vas je neko od nadležnih državnih organa pozvao na razgovor i pitao šta se desilo?
U poslednjih devet meseci smo imali nekoliko kontrola tim povodom.Da li je na taj slučaj stavljena tačka? Jeste li mirni?
Bio sam miran i pre tih kontrola.Jesu li se i državni organi smirili?
To ne znam, ali ono što znam je da naša kompanija ima tim pravnika, kao i eksterne advokatske kancelarije, koji svaki poslovni aranžman detaljno sagledaju pre njegovog zaključenja, tim pre što nam vlasnička struktura to sada i nalaže, s obzirom na redovne kontrole interne revizije.Mediji su navodili da je sporan i program regresiranja veštačkog đubriva?
Naša kompanija je i pre i posle toga prodavala mnogo više neregresiranog nego regresiranog đubriva. Prosečna godišnja prodaja Fertila iznosi oko 200-300.000 tona đubriva, što čini oko 30 odsto tržišta i to je nekome očito bilo dovoljno za optužbe, iako je pravo prodaje regresiranog đubriva preko produktne berze ostvarilo ukupno osam proizvođača.Mnoge države u okruženju imale su sličan način podsticaja veće primene veštačkih đubriva sa ciljem da se povećaju prinosi. Srbija je na dnu lestvice po korišćenju đubriva u Evropi. Jedan od načina da se poboljšaju prinosi je da se poveća količina primene veštačkih đubriva po hektaru.
Da bi se to podstaklo država je odlučila da regresira cenu veštačkog đubriva. Za iznos regresa krajnji korisnik je dobijao jefitnije đubrivo.
Primedba je bila zašto se regresi plaćaju proizvođačima ne krajnjem potrošaču?
Korisnici regresa su u svakom slučaju poljoprivredni proizvođači. Sam način isplate regresa je isključivo administrativno pitanje, a pretpostavljam da je razlog bio taj što u Srbiji postoji preko 750.000 poljoprivrednih gazdinstava pa je samim tim ovo verovatno jednostavniji mehanizam.
Ostavi komentar