Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke, u razgovoru za naš portal je izneo viđenje ove krize, kao i plan NLB banke za period posle završetka pandemije Covida 19
Branko Greganović, predsednik IO NLB banke
Kako su se banke prilagodile na novonastale okolnosti? Šta se očekuje po završetku vanrednog stanja? Kako će ova kriza uticati na poslovanje banaka, samo su neka od pitanja koje smo postavili Branku Greganoviću, jednom od čelnih ljudi NLB banke.
Kako funkcioniše NLB banka tokom vanrednog stanja?
U proteklim nedeljama morali smo mnogo toga da promenimo u svom poslovanju kako bismo ostvarili cilj koji je za sve nas u ovom trenutku najvažniji – da zaštitimo svoje zaposlene, svoje klijente i sve naše porodice od širenja virusa, a da u isto vreme omogućimo svojim klijentima nesmetan pristup njihovom novcu i ušteđevini. U tom smislu, organizovali smo rad od kuće za sve koleginice i kolege čiji posao to omogućava, a uradili smo i puno toga da povećamo bezbednost tamo gde rad od kuće nije moguć, pre svega u ekspoziturama u neposrednom radu sa klijentima. Pored zaštitnih sredstava (maske, rukavice, dezinfekcione otirače i dezinficijensi) i redovnih dezinfekcija, reorganizovali smo rad ekspozitura, tako da one sada rade skraćeno i uz poštovanje pravila ponašanja u skladu sa merama za sprečavanje širenja virusa. Primenili smo i mere usmerene na olakšavanje finansijske situacije naših klijenata tokom vanrednog stanja: omogućili odlaganje otplate zaduženja po kreditima, produženje važenja platnih kartica i dozvoljene pozajmice bez dolaska u banku. S obzirom na to da je poslovanje na daljinu, korišćenjem digitalnih kanala, u ovom periodu najbezbednije, omogućili smo klijentima da bez dolaska u banku aktiviraju elektronsko i mobilno bankarstvo, kako bi mogli da obavljaju svoje poslove iz sigurnosti svog doma.
Da li NLB banka odobrava kredite građanima i privredi i tokom vanrednog stanja?
Širenje epidemije je svakako uticalo na naše poslovne aktivnosti, što naravno nije iznenađenje. Uticaj na plasmane se još nije osetio u martovskim plasmanima, jer je tada realizovan veliki broj kredita za koje su klijenti aplicirali pre proglašenja vanrednog stanja. U aprilu, situacija se drastično izmenila, pa je interesovanje za kredite u svim segmentima jako malo. Banka je u svakom slučaju i u ovim uslovima spremna da kreditima podrži svoje klijente, što je posebno značajno za naše klijente iz privrede.
Da li očekujete porast tražnje za kreditima po prekidu vanrednog stanja?
Da, očekujemo, iako će taj porast najverovatnije biti postepen. Nakon ukidanja vanrednog stanja biće potrebno neko vreme da bi se ekonomije oporavile, da bi se pokrenula tražnja, reaktivirala radna mesta i životi građana vratili u normalne tokove. Sve ono što se dešava i što će se dešavati na tržištu direktno će uticati na dinamiku povratka tražnje za kreditima, a na nama bankarima je da budemo spremni da podržimo privredu i građane u svemu što dolazi. To se pre svega odnosi na podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, kod kojih će se efekti krize najviše i osetiti.
Kakve su Vaše prognoze: da li ekonomiju posle epidemije očekuje veća kriza od one iz 2008. godine?
Teško je sada proceniti sve posledice epidemije, posebno jer još uvek ne možemo da precizno utvrdimo koliko će ona trajati, što je od velikog značaja za procenu svih efekata na ekonomiju. Ono što je već jasno je to da će posledice da se jako razlikuju od industrije do industrije. Neke industrije, poput turizma, transporta i neki segmenti trgovine se već sada suočavaju sa izuzetno teškim izazovima, dok su druge industrije, poput trgovine životnim namirnicama, a i poljoprivredne delatnost, pod bitno manjim pritiskom. Koliko će se efekti osećati i nakon zaustavljanja epidemije zavisi pre svega od toga u kakvom stanju će biti privreda u trenutku izlaska iz zdravstvene krize. Sada je najvažnije da se one privredne segmente koji su pod najvećim udarom podrže u tome da premoste period zdravstvene krize, kako bi se nakon zaustavljanja širenja Covid-19 što pre stekli uslovi da se naša zemlja vrati na put rasta iz prethodnog perioda i time na dugi rok očuvaju radna mesta i podrži porast kvaliteta života građana.
Kakve posledice će imati bankarski sektor nakon ovoga?
Nerealno bi bilo očekivati da banke ostanu netaknute. Finansijski sektor će deliti sudbinu celokupne ekonomije, efekti krize će se osetiti na poslovnim rezultatima, na tražnji za bankarskim proizvodima i uslugama i biće nam potrebno vreme da se zajedno sa svojim klijentima vratimo na nivo poslovnih aktivnosti iz vremena pre krize. Osvrnuo bih se, ipak, na neke pozitivne efekte koje sa sobom nosi ovaj izuzetno težak period kada se radi o bankama i bankarstvu. Pre svega, ova situacija menja način poslovanja sa bankom, jer značajan broj klijenata koji do sada nije koristio digitalne kanale sada počinje da ih koristi. Verujem da će i nakon okončanja ove situacije nastaviti da svoje poslove završavaju korišćenjem digitalnih kanala, što će za posledicu imati i dodatno širenje digitalnih rešenja koje će banke da ponude svojim klijentima.
Da li očekujete neku pomoć od države?
Podrška našim klijentima je i podrška bankama. Mere Vlade su zato potpuno opravdano usmerene na podršku realnom sektoru, pre svega malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, a ta podrška predstavlja i podršku bankama jer na taj način jača likvidnost preduzeća i dugoročna održivost njihovog poslovanja. Uz to banke i država sarađuju na inicijativi Vlade koja se odnosi na program kreditiranja privrede sa odgovarajućim učešćem garancije države. Verujemo da taj program predstavlja jednu od najvažnijih mera za premošćavanje negativnih efekata zdravstvene krize. Na nama je da samostalno i u saradnji sa državom pomognemo privredi i stanovništvu da se vrate u normalni kolosek života i poslovanja, a oporavak privrede i društvenog života znači i normalizaciju poslovanja banaka - zaključio je Branko Greganović.
Ostavi komentar