Počinje Nedelja štednje, a za sve nas na Kamatici to je uvek posebno doba godine!
Baš zbog toga smo za ovu poslednju nedelju oktobra pripremili zanimljive priče o štednji, novcu, načinima kako da ga uložite, a biće tu, kako je kod nas običaj i tokom ostatka godine - i dosta korisnih saveta.
Tako ovu Nedelju štednje 2019. godine otvaramo razgovorom sa Dušanom Uzelcem, jednim od najpoznatijih finansijskih analitičara u Srbiji, a možda i u celom regionu.
Hajmo za početak ove nedelje, ali i ovog razgovora da razjasnimo - šta je, ustvari, štednja?
- Štednja možda deluje kao jedna od onih reči čije se značenje podrazumeva, ali ovo je u suštini komplikovano pitanje. Kada kažemo štednja mnogi ljudi ni ne razumeju šta je suština štednje i šta štednja znači. Poenta štednje je da je to, u smislu iznosa koji imamo odvojenog, bilo na računu ili u slamarici - samo rezultat štednih navika i to je ono što malo ko razume. Često se misli da je to mehanički momenat odvajanja novca sa strane. Međutim, još veća zabluda je da neko može da štedi kada nema. To je najveći pritisak koji ljudi prave sami sebi što misle da mogu da štede i kada nemaju i da sami sebi prigovaraju zašto ne štede više a poenta je je da niko ne može da uštedi ako nema. Iza toga da li nema ili ima stoji ono što je opet koren problema a to je - nedostatak planiranja i i upravljanja novcem. Da bi neko štedeo mora da ima a da bi imao mora da upravlja. Opet, da bi upravljao mora da bude svestan svojih prihoda i rashoda. Ako smo mi ti koji upravljamo sa prihodima i rashodima , možemo da odvojimo sa strane novac koji će u jednom momentu postati štednja. To možda zvuči filozofski ali je na emotivnom nivou upravo tako: ne možete upravljati novcima ako ne upravljate emocijama. To je evidentno u momentu kada hoćete da kupite nešto i kada se to pretvori u impulsivnu odluku zato što vas je neko "prešao"i ubedio da morate da imate nove cipele, novi telefon, nove patike... U prevodu: ako neko nema novac to znači da nešto nije radio dobro prethodnih godinu dana i to je ono što generalno priča oko novca.
Kakve sve benefite može da donese štednja nama, običnim građanima?
- Štednja je situacija kada ne znamo šta ćemo sa novcima. Mada možda to zvuči neverovatno - to je zaista tako. Dakle, imamo višak novca i ne znamo šta ćemo da radimo sa njim. Tada možemo da se odlučimo da odaberemo štednju u vidu polaganje novca u banku, takozvani depozit. Ovde treba istaći da smo mi, kao narod, dobili pogrešnu sliku štednje kroz banke 90-tih godina kada su nam obećavane kamatne stope od 100 ili 200%, dakle nešto što se na kraju, raspadom takvog "sistema" pokazalo kao neodrživo. Znamo svi primere "Jugoskandik" i "Dafiment banke" i tu je ostala jedna zabluda da na štednji može da se zaradi. Štednja u banci je odgovor na inflaciju. Inflacija je uvek prisutna degradacija novca, što znači da za pet godina zbog prisustva inflacije novac neće vredeti isto kao i danas, a štednja u banci je tu da se taj efekat degradacije anulira.
Kako sve danas može da se štedi?
- Štednja je odvajanje novca sa strane, tj. na gomilu i sad je samo pitanje šta ćete da radite sa tom gomilom. Možete novac odvajati i u fioku ili ispod dušeka, ništa tu nema pogrešno. Sam čin štednje je odvajanje novca na gomilu. Sve ostalo je ulaganje: ulaganje u banku svoje štednje je nešto što donosi kamatnu stopu; same oblike ulaganja prati rizik, u banci je rizik najmanji jer za svaki depozit i svaku stednju do 50.000 eura garantuje ne samo banka već i država. Pored ulaganja u banku možete uložiti u penzioni fond, investicioni fond, berzu, biznis, u nekrentine, u zlato, danas ima u svetu vrlo razvijen momenat ulaganja u umetnička dela, a tu je i celo novo tržište ulaganja u automobile. Imate ljude koji kupuju automobile za koje znaju da će da za 20-30 godina vredeti više u formi retkih automobila i to je nešto što isto može da se kvalifikuje kao ulaganje usteđevine.
Situacija sa štednjom u Srbiji je poprilično zanimljiva?
- Štednja u Srbiji je jedan specifičan fenomen. Neko bi rekao: "odakle mi da štedim" a neko bi rekao "baš zato što nemam - štedim". Iz istih pozicija se kreće u štednju, ređe se dešava da neko štedi jer ima više nego što mu treba. Češće se štedi iz onog negativnog aspekta "ne znam šta mi sutra donosi", kod nas je dominanta štednja iz nesigurnosti, jer ovaj narod je okusio razne vidove nesigurnosti i prosto ne želi da dozvoli sebi nove nelagode i iz tih razloga štedi. Često oni koji imaju veće plate ni ne štede, a sa druge strane oni koji imaju manja primanja, penzioneri pogotovo, oni su neverovatno štedljivi jer su svesniji ograničenosti resursa.
Da imate sada neki novac i da želite da ga uštedite, za koju opciju biste se odlučili?
- Ja ne štedim. Ja sve investiram i to je, u stvari, odnos prema riziku i poznavanju neke delatnosti. Kao neko ko je iz biznisa - sav novac ulažem u biznis, zato što imam znanje iz tog aspekta poslovanja i sa druge strane očekujem da mi se vrati u nekom drugom obliku u smislu buduće zarade. Poslovni ljudi uglavnom ne štede, oni znaju šta će sa novcima, kako se to metaforično kaže - znaju da od jednog naprave dva. Oni ne štede, jer najčešće i uzimaju kredite i tuđe novce od investitora ili banaka.
Kako bi, po vašem mišljenju, banke mogle da postanu atraktivnije za potencijalne štediše, čime bi mogle da ih privuku?
- Nikako. Banke su u smislu štednje i ulaganja usteđevine najprostiji oblik koji postoji na svetu i kod nas je dominantan iz prostog razloga što smo mi još uvek u nekoj srednjevekovnoj pećini po pitanju tih stvari. Banke ovde vode glavnu reč zato što nema nijedne druge dovoljno kvalitetne alternative i edukacija naroda nije takva da ta alternativa može da pruži neki rezultat. Trenutno je u pripremi Zakon o alternativnim investicionim fondovima, u tom smislu će banke gubiti na značaju jer tehnolosko doba nudi preskakanje posrednika ako postoji regulatorni sistem, u smislu da vi možete da date nekome novac i možete da očekujete povrat tog novca u formi nekog procenta. To podrazumeva da je sistem razvijen i da vam garantuje vaš plasman, na primer da možete da tužite i dobijete na sudu ako nešto ne ide kako treba. Dakle ako se taj sistem uspostavi, banke tu nema šta da traži i u tom smislu one gube na značaju u budućnosti - zaključio je Dušan Uzelac.
Ostavi komentar