Drobnjak: Bitno je da čovek svaki dan misli i na sutra

Bitno je da čovek svaki dan misli i na sutra. Životno osiguranje sa sveobuhvatnošću same ponude (od zaštite do štednje) nedvosmisleno je siguran izvor naše budućnosti. A za štednju i razmišljanje "danas za sutra" su znali i naši stari. Vreme je da ta iskustva mi pretočimo u naše živote - kaže Gorica Drobnjak, izvršni direktor Sava životnog osiguranja.

Kakva su makroekonomska očekivanja za tekuću godinu kada je Srbija u pitanju? Očekujete li da izbori uspore ili zaustave realizaciju makroekonomskih planova?

Naša zemlja se i dalje nalazi u krizi i samo postoje blagi nagoveštaji oporavka. Ekonomski nagoveštaji poboljšanja se vide kroz određene sprovedene akcije ( kao što je na primer kupovina JAT-a ), ali koje su same po sebi nedovoljne.

Političke ili akcije koje utiču na sređivanje nekih zakonskih, sudskih okvira koje treba da ima jedna zemlja takođe su dale sliku promena, ali kao da se ostalo samo na prvom stepeniku “do raja”. A stepenika ima bar hiljadu…

Konkretne privredne akcije koje mogu doneti ekonomski oporavak nalaze se u sferi koja još uvek nije dobila potreban impuls za razvoj ( kao što je poljoprivreda, turizam, podsticaj malih i srednjih preduzeća…).

Širenjem ovih polja delovanja postavio bi se osnov za unutarnji razvoj a naravno stvorilo bi se i okruženje koje je poželjno za ulaganja stranih investitora. Sami izbori neminovno i uvek uspore sve iole započete pozitivne promene.

Kako ocenjujete razvoj tržišta osiguranja u Srbiji i položaj tog sektora u odnosu na druge zemlje regiona i Evrope?

Tržište osiguranja je realno uvek slika i samog privrednog stepena razvoja jedne zemlje. Samim tim se i mi nalazimo na dosta niskom stepenu razvijenosti ove delatnosti u odnosu na razvijenije zemlje u regionu.

To se posebno odnosi na polje životnih osiguranja. Pored niskog nivoa edukovanosti stanovništva o potrebi osiguranja, nizak životni standard (nizak dohodak po glavi stanovnika, visoka nezaposlenost…) dodatno je barijera za veći ili brži razvoj ove delatnosti.

Treba li i kako menjati postojeću zakonsku regulativu za sektor osiguranja kako bi čitav sektor imao više prostora za razvoj? Koliko bi poreske olakšice mogle da imaju pozitivan efekat na sektor osiguranja?

Zakonska regulativa u ovoj oblasti ima veliku potrebu za razvojem. I tu je reč o mnogobrojnim zakonima koji na raznim nivoima dotiču oblast osiguranja. Mnogi nagoveštaji promena se ponavljaju iz godine u godinu, ali do pravih promena nije došlo.

Nažalost, još uvek se ne vidi ta jaka spona koja može biti I treba da nastane između delatnosti osiguranja I države, odnosno drugih grana privrede. Poreske olakšice treba da postoje I one realno jesu stimulans I to posebno u oblasti životnih osiguranja.



Međutim, dok je država ovako slaba ni olakšice ne donose veći pomak za razvoj. To znači da uvođenje određenih poreskih olakšica ne bi smeo da stimuliše one sa “dubljim” džepom, a trenutno stanovništvu koje inače ima vrlo niske prihoda niti jedna poreska olakšica ne može dovoljno pomoći da bi se odlučili da sada investiraju u budućnost.

Kako objašnjavate činjenicu da se u bankarskom sektoru u Srbiji dešavaju krupne promene – neke banke se povlače sa srpskog tržišta, druge dolaze, neke su banke propale – dok u sektoru osiguranja situacija deluje mnogo mirnija?

Dešavanja u bankarskom sektoru su vrlo logična. Da ne zalazimo u pitanja da li se pre 10 i više godina bankarski sektor trebao ovako razvijati, sada je očigledno da je previše banaka, da se veliki kapital nagomilao u tom sektoru a da s druge strane imamo slabu i nerazvijenu privredu. Nešto očigledno nije u redu.

Grupisanje je jedan vid rešavanja problema, ali najbitnije rešenje treba tražiti u izmeni načina organizacije njihovog sistema rada ( od svih stavki troškova koji idu na teret klijenata do kamatnih stopa, od načina sagledavanja jednog privrednog subjekta do ulaganja konkretnih sredstava…).

Tržište osiguranja je mnogo manje razvijeno ali to ne znači da ni ono ne treba pretrpeti određene promene. Ali promene koje vode u smeru jačeg razvoja i jače spone između države i osiguranja. Osiguranje, a posebno životno, treba da bude onaj stub stabilnosti i socijalne sigurnosti stanovništva jedne zemlje.

Možete li nam reći nešto više o planovima vaše osiguravajuće kuće za 2014? Na šta će biti usmeren fokus poslovanja i za koje proizvode očekujete da će biti najinteresantniji vašim klijentima?

Sava životno osiguranje sada već petu godinu posluje na tržištu Srbije. Mi nismo nastali kupovinom neke druge osiguravajuće kuće, već smo krenuli od nule. Opredelili smo se za jedan postepen i kontinuiran razvoj.

Kako se na tržištu osiguranja jasno uočila potreba za čistijim i jasnijim predstavljanjem životnog osiguranja našem stanovništvu, mi smo akcenat stavili na ljude koji treba da što bolje približe potrebu za životnim osiguranjem našem čoveku. Standard našeg stanovništva direktno diktira i naš razvoj u životnom osiguranju.

Činjenica je da je najbolje krenuti sa ovim vidom investiranja u budućnost u mlađim godinama. Da bi mlađa populacija mogla da krene na vreme, mi moramo da ulažemo u mlade ljude kao kadar u svim oblastima. Oni tako dobijaju mogućnost da se u svojim početnim godinama privatnog i poslovnog razvoja, brinu i o budućnosti.

Ulaganje u životno osiguranje je jedan od najboljih vidova investiranja u svoju budućnost ili budućnost porodice. Mi naravno imamo posebne programe koji su namenjeni za populaciju ispod 40 godina.

A proizvod koji je načinio poslednje dve godine naš najveći učinak na tržištu – jeste proizvod Zlatna jesen. Zlatna jesen namenjen je populaciji do 40tih do 80tih godina, gde se kod prijema u osiguranje ne obavlja zdravstveni pregled, a prilikom dešavanja osiguranog slučaja isplata osigurane sume vrši se u roku od 48 sati!

Da li je, shodno sve nižim ponudama za kamate na štednju, primetan prelazak štednje građana iz banaka u oblik investiranja u životno osiguranje?

Da. Sada Vi jasno možete objasniti svakoj osobi da štednja nije jedino rešenje za ulaganje i možda ne uvek adekvatno rešenje. Sada čovek mnogo bolje sagledava osiguranje, jer uz datu potrebu za štednjom on dobija i mnogo više od toga – obezbeđenje i sredstva kao pokriće za slučaj nekih, ne tako prijatnih događaja u životu a kroz koje svi prolazimo.

Tu govorimo o događajima kao što su: dešavanje neke nezgode i posledica po zdravlje nakon toga, dešavanje nastanka neke teže bolesti, dešavanja i smrti u porodici… Za ove situacije su i naši stari znali da štede, a evo mi to tek sad učimo… Malo se istorija igra sa nama.

Pošto je Kamatica vodeći finansijski internet medij u Srbiji, možete li nam reći nešto više o planovima za online prisustvo vaše kompanije u 2014? Koliko je internet bitan za sektor osiguranja i vašu kompaniju?

Mi naravno pomno pratimo sva dešavanja na finansijskom tržištu. U skladu sa našom strategijom razvoja i u ovoj godini bićemo prisutni na pojedinim portalima koje smatramo da posećuju naši klijenti koji su upućeni i koji koriste internet.

I iz tog razloga, voleli bi da uporedo sa razvojem Kamatice u sferi osiguranja i mi zauzmemo svoje mesto. Zajedničkim razvojem možemo pomoći približavanju oblasti osiguranja našim ljudima.

Na kraju, s obzirom da je sektor osiguranja još uvek nedovoljno razvijen u Srbiji, kako biste građanima Srbije objasnili da osiguranje ne treba da bude najmanje bitna stavka u kućnom budžetu?

A kako naš građanin ili mi svi zajedno vidimo svoj lični razvoj? Samo brigom o sebi, svojim najbližima i pametnim ulaganjem sada zarađenih novčanih sredstava u sve što nam daje sigurnost. Životno osiguranje sa svojom sveobuhvatnošću same ponude (od zaštite do štednje) nedvosmisleno je SIGURAN izvor naše budućnosti.

Bitno je da čovek svaki dan misli i na sutra. Ko je jednom osetio dobrobit od osiguranja, on zna kako i zašto upravo u osiguranje i ulaže.