U 2014. treba očekivati dalji pad kamata na dinarske kredite i veći interes za keš i potrošačke kredite - kaže Pjer Bosk, izvršni direktor Sektora za poslovanje sa stanovništvomSosijete ženeral banke, i savetuje građanima da se zadužuju u skladu sa potrebama i mogućnostima i da ne oklevaju da u slučaju problema odmah o tome obaveste svog bankara.
Pjer Bosk, izvršni direktor Sektora za poslovanje sa stanovništvomSosijete ženeral bank
Kakva su makroekonomska očekivanja kada je Srbija u pitanju u 2014. godini? Očekujete li dalju konsolidaciju bankarskog sektora?
Ove godine ima razloga za umereni optimizam, jer očekujemo tek blagi i postepeni oporavak privrede i skromni privredni rast od 1,5 odsto do 2 odsto.
Sve ovo, naravno, zavisi od mnogo unutrašnjih i spoljašnjih faktora, kako od kapaciteta vlade da održi sve ili većinu pretpostavki u upravo usvojenom budžetu za sledeću godinu, discipline kada je rec o smanjenju državne potrošnje ali i urednosti u naplati poreza, tako i od uspešnosti regulatornih reformi i mera koje država tek namerava da preduzme kada se radi o posrnulim preduzećima i generalno oživljavanju privrede.
Što se spoljnih faktora tiče, svakako će na privredni rast u Srbiji pozitivno delovati očekivani blagi oporavak u EU, nastavak saradnje sa ostalim partnerima iz inostranstva, početak pregovora sa EU, kao i nastavak misije MMF-a već početkom godine. Sve to su dobri znaci da se na Srbiju ozbiljno računa u 2014.
Iako nije ostao imun na globalnu ekonomsku krizu, bankarski sektor u Srbiji uspešno je prevazišao većinu negativnih efekata prelivanja finansijskih turbulencija, doprinoseći time očuvanju celokupne finansijske stabilnosti u državi. Srbija i dalje ima adekvatno kapitalizovan i visoko likvidan finansijski sektor.
Sa druge strane, kreditna aktivnost banaka značajno je usporena. Pri tome se usporavanje kreditiranja odnosi više na privredu nego na stanovništvo. Proces konsolidacije bankarskog sektora u Srbiji već je počeo i bio je neminovan, ne samo zbog ekonomskih trendova, već zbog same činjenice da je tržište Srbije jedno od najfragmentisanijih u regionu.
U prilog tome govori i podatak da recimo, samo prvih 5 banaka u zemlji, među kojima i Societe Generale, učestvuje u ukupnoj aktivi sektora sa više od 45%, a prvih 10 sa gotovo 70%.
Societe Generale Srbija preuzela je deo portfelja klijenata KBC banke – fizičkih lica, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, kao i kreditni i portfelj depozita. To je prva finansijska transakcija te vrste u Srbiji, ali sigurno neće biti i poslednja. Realno je očekivati da će se pod uticajem konkurencije na tržištu, tendencija ukrupnjavanja bankarskog sektora nastaviti i u narednom periodu.
To je direktna posledica procesa ukrupnjavanja i koncentracije kapitala i u bankarskom sektoru na svetskom nivou, koji je prisutan i u Srbiji.
Možete li nam reći nešto više o planovima banke za 2014? Na šta će biti usmeren fokus u ovoj godini?
SGS je postigla dobre komercijalne rezultate u 2013, imajući u vidu da svi radimo u veoma teškom okruženju zbog celokupne ekonomske situacije. To znači da je Sosijete ženeral Srbija postala treća najveća banka u Srbiji, po tržišnom udelu po kreditima, i po količini ukupnih depozita.
Sosijete ženeral Srbija će ove godine pospešiti svoje poslovanje zahvaljujući prošlogodišnjim glavnim dostignućima, posebno na komercijalnoj strani, i siguran sam da će ova banka nastaviti da jača svoju poziciju na srpskom tržištu u 2014. godini, dok će u isto vreme, nastojati da ostvari projektovane finansijske ciljeve.
U domenu poslovanja sa stanovništvom, nastavićemo da jačamo odnos sa klijentima, da razvijamo digitalne tehnologije, kao i da unapređujemo ponudu. Uložićemo maksimalan trud da budemo što efikasniji, kako bismo izašli u susret svakom specifičnom zahtevu naših klijenata.
Pored stanovništva, nastavićemo da kreditiramo i privredu Srbije, kako velike korporativne klijente, tako i mala i srednja preduzeća i preduzetnike, koji su pokretačka snaga svake ekonomije. Naši glavni ciljevi za ovu godinu su: da ostanemo među prve tri banke, povećamo operativnu efikasnost, ali i da eventualno nastavimo da tražimo nove prilike za eksterni rast, jer sada imamo uslova za to.
Mogu li građani očekivati jeftinije kredite i uopšteno bankarske usluge u 2014. godini? Za koje proizvode očekujete da će biti najinteresantniji vašim klijentima?
Pozitivna kretanja u smislu nižih kamata, klijenti Sosijete ženeral banke su, zbog trenda snižavanja referentne kamatne stope NBS, već direktno osetili kroz jefinije kredite sa promenjljivom kamatom u dinarima.
Ukoliko se nastavi nizak inflatorni trend u narednom periodu, sa očekivanim daljim popuštanjem inflatornih pritisaka, možemo da očekujemo dodatno snižavanje referentne kamatne stope NBS, što će direktno uticati na snižavanje kredita. To će svakako imati i pozitivan uticaj na građane koji su zaduženi u domaćoj valuti.
Značajnije snižavanje kamatnih stopa na kredite indeksirane u evrima ne bi trebalo očekivati, jer jednostavno nema prostora za drastičnije snižavanje Euribora. Kretanje tih kamata zavisiće, kao i do sada, od nekoliko faktora, koji uključuju i rizik zemlje, visinu obavezne rezerve, tržišna kretanja, rizik poslovanja i kreditne sposobnosti klijenata.
Što se tiče interesovanja za proizvode banke, ali i naših iskustava tokom proteklih godina, očekujemo da će građani i dalje najviše tražiti gotovinske i potrošačke kredite. Gotovinski krediti jedan su od najprodavanijih kredita na tržištu u svim sezonama, jer zahtevaju minimum dokumentacije i odobravaju se u najkraćem roku.
Dinarski krediti su u proteklom periodu značajno traženiji nego oni sa valutnom klauzulom, pre svega jer obezbeđuju zaštitu od valutnog rizika. Iako je kamatna stopa na dinarske zajmove viša, činjenica da kod tog modela kreditiranja nije potrebno obezbediti učešće ili depozit, čini ih čak i nešto povoljnijom opcijom za klijente.
Tražnja je na strani gotovinskih kredita, jer oni omogućavaju rešavanje više potreba jednim zaduženjem, dok se potrošački odobrava na iznos na profakturi kod određenog prodavca.
Očekujemo da se nastavi velika tražnja za našom Masterata kreditnom karticom, jer ona objedinjuje više funkcionalnosti u jednom proizvodu. Kao i čekovi, ta kartica omogućava plaćanje na rate bez kamate, ali je njom lakše plaćati nego čekovima. Revolving opcija obezbeđuje veći limit korisniku MASTERATE, jer samo 5 odsto odobrenog limita ulazi u kreditni biro, a olakšava otplatu rate u slučaju da klijent nema sredstva na datum njenog dospeća.
Klijenti će svakako pokazati povećano interesovanje i za obavljanje transakcija elektronskim putem, jer je iskustvo pokazalo da se više od 80 odsto transakcija obavlja na taj način. Tokom ove godine, fokus će nam biti na unapređenju i razvoju mobilnog bankarstva, koje će biti dostupnu našim klijentima.
Pošto je Kamatica vodeći finansijski internet medij u Srbiji, možete li nam reći nešto više o planovima za online prisustvo banke u 2014? Koliko je internet bitan za banku i odnos sa klijentima?
Socite Generale ima višegodisnje iskustvo prisustva na Internetu. Svoje aktivnosti i u Srbiji usmeravamo u dva pravca: pružanje informacija postojećim i zainteresovanim klijentima putem interneta i razvijanje on-line bankarstva kako za potrebe stanovništva tako i kompanija i ostalih poslovnih subjekata.
Osim svoje zvanične Internet prezentacije Banka je omogućila dostupnost informacija o poslovanju i ponudi i na socijalnim mrežama, kao i putem mini sajtova od kojih su najposećeniji www.keskrediti.rs, www.kreditizastan.rs, www.masterata.rs i www.zlatnakartica.com.
Razvoj tehnoloških platformi, ali pre svega nove potrebe i zahtevi klijenata da što veći broj bankarskih poslova obavljaju brzo, jednostavno i bez dolaska u banku, u vreme kada i odakle to njima odgovara, zahtevaju da stalno unapređujemo svoje poslovanje. Obezbeđujemo svakodnevno sigurnost i bezbednost transakcija putem svih direktnih kanala komuniciranja i poslovanja.
Posebno želimo da istaknemo činjenicu da su sva plaćanja putem SOGE home bank-a besplatna, što je veoma važno u današnje vreme kada se svi građani trude da smanje svoje troškove.
Sve navedeno kao i lansiranje tehnički najnaprednije aplikacije za mobilno bankarstvo SOGE m-bank upravo ovih dana, početkom 2014.godine, svedoči o našim naporima koji su rezultirali pozicioniranjem banke Socite Generale Srbija u sam vrh kvaliteta elektronskog bankarstva koji se pružaju klijentima u Srbiji.
Societe Generale Srbija je pokrenula i informativnu mobilnu aplikaciju koja je napravljena sa ciljem da usluge i proizvode banke, kao i popuste kod naših partnera što više približe klijentima.
Na kraju, s obzirom da se očekuje još jedna finansijski teška godina, možete li građanima Srbije ponuditi savete kako da je što lakše podnesu?
Svesni smo svih teškoća sa kojima se građani suočavaju, kao i činjenice da potrebe narastaju, a da su porodični budžeti sve tanji. Ipak, ukoliko je ikako moguće, građanima savetujemo da, kad god mogu - štede novac. Pri tome, kriterijum ne treba da im bude samo visina kamatne stope, već sigurnost uloga. Štednja je najbolji način da se očuva vrednost novca.
Kada se zadužuju, neka biraju banku kod koje će se zadužiti, obično mereći ugled koji ona ima i pozitivno iskustvo nekog prijatelja ili rođaka. Smatram da je to odličan način da se izabere banka i naši klijenti često kažu u razgovoru sa ličnim bankarima da dolaze jer znaju da iza nas stoji jaka svetska bankarska grupacija, jer smo u Srbiji tridesetšest godina, što sigurno znači da smo tu da ostanemo.
Uz to, nikako ne treba zanemariti konkurentnost kamatnih stopa koje konkretna banka nudi. Potrebna suma određuje ne samo visinu zaduženja, već i način zaduživanja, u skladu sa potrebama i mogućnostima klijenta. Pitanje valute značajno je zbog visine kamatne stope, nešto niže na kredite sa valutnom klauzulom, kao i obaveze polaganja depozita ili učešća, kojoj ne podležu dinarski krediti. Dinarskim zajmom klijent se štiti od promena vrednosti evra, a ukoliko se uz to opredeli i za fiksnu kamatu, ne brine ni zbog drugih promena na tržištu.
Ono o čemu je je važno razmisliti je i rok otplate kredita. Banke ga definišu u nekom rasponu, na primer od 12 do 84 meseca, pri čemu klijenti najčešće biraju najduži ponuđeni rok. Sa aspekta opterećenja zarade, takav način razmišljanja je potpuno opravdan, ali savet građanima je da rok otplate ipak definišu i u skladu sa svrhom zaduživanja, odnosno rokom trajanja robe ili usluge koju novcem iz kredita kupuju.
I za kraj - čim klijent oseti da mu je otežano servisiranje obaveza, bilo zbog realnog smanjenja zarade, rasta troškova života, gubitka posla, člana porodice ili iz nekog razloga, ne treba da čeka da uđe u docnju, da mu se gomilaju dugovanja, jer mu to u velikoj meri otežava rešenje problema. Treba odmah da se obrati svom ličnom bankaru i da zajedno pronađu rešenje, u vidu refinansiranja duga po kreditu, kreditnoj kartici, tekućem računu.
Moguće je produžiti rok otplate, promeniti valutu, uvesti grejs period, što sve vodi ka snižavanju mesečnih obaveza prema banci i olakšava otplatu. Klijentima koji to ne učine, docnja biva upisana u Kreditni biro, dakle postaju klijenti sa lošom kreditnom istorijom, čime otežavaju ne samo nalaženje rešenja za trenutnu situaciju, već negativno utiču na mogućnost zaduživanja u budućem periodu.
Kada klijent već ima zabeleženu docnju u Kreditnom birou, mnogo je teže naći rešenje, pre svega povoljno za klijenta, a prihvatljivo za banku.
Ostavi komentar