Alta banka se dobro prilagodila novonastalim okolnostima i obezbedila nesmetano i bezbedno poslovanje

Kako funkcionišu domaće banke tokom vanrednog stanja? Šta će se desiti kada prođe vanredno stanje? Da li je bilo i nekih pozitivnih momenata u ovim teškim danima - neka su od pitanja koja smo postavili predsedniku Izvršnog odbora Alta Banke

Miloš Brusin, predsednik Izvršnog odbora Alta banke

Vanredno stanje uvedeno zbog pandemije korona virusa je uticalo na sve segmente života, pa i na bankarski sektor. Međutim, iz razgovora sa Milošem Brusinom, predsednikom Izvršnog odbora Alta banke, saznajemo da se jedna od banaka sa najdužim "stažom" na domaćem tržištu dobro prilagodila novonastalim okolnostima.


1. Kako funkcioniše Alta banka tokom vanrednog stanja?

Od trenutka objavljivanja vanrednog stanja usled pandemije od novog korona virusa – Covid 19 naš apsolutni prioritet je bio očuvanje zdravlja, pre svega naših zaposlenih i klijenata, a odmah nakon toga očuvanje kontinuiteta poslovanja. Zbog toga su prve mere prevencije širenja virusa bile uspostavljene u veoma kratkom roku. Imperativ je bio omogućiti nesmetano funkcionisanje platnog prometa, odnosno obezbediti neometani priliv novca i realizaciju plaćanja, u čemu smo uspeli. Svi zaposleni, čije prisustvo nije apsolutno neophodno, su upućeni na rad od kuće, a posebno zaposleni koji spadaju u rizičnu kategoriju. Higijenski nivo je podignut na maksimum kako bi se omogućilo bezbedno okruženje svima prisutnim u Banci. Radno vreme ekspozitura je izmenjeno, i tu smo, prateći savete NBS, uspeli da nađemo i održimo balans između očuvanja zdravlja zaposlenih sa jedne strane i pružanja usluga našim klijentima sa druge strane. Zahvaljujući dostupnim tehnologijama u mogućnosti smo da gotovo svu komunikaciju obavljamo elektronski. Putem poziva, mejlova i video linkova smo u kontaktu sa svim saradnicima, zaposlenima ali i sa velikim brojem klijenata. Banka klijente redovno savetuje da u što većoj meri koriste servise elektronskog bankarstva i bankomate, ali i obaveštava o svim promenama koje je Banka implementirala usled nastupanja vanrednog stanja: od izmena u radnom vremenu ekspozitura banke, preko moratorijuma - mogućnosti zastoja otplate dugovanja, do mogućnosti raspolaganja sredstvima koja se odnose na lica s navršenih 65 i više godina života. Iako se cela zemlja suočava sa vanrednim stanjem i veoma izmenjenom svakodnevnicom, uspeli smo da obezbedimo neprekidno, nesmetano i, najvažnije od svega - bezbedno poslovanje. Takođe, Alta banka je pokazala solidarnost i pridružila se svim kompanijama koje su prepoznale značaj pružanja pomoći zdravstvenom sistemu Srbije u borbi za život i očuvanje zdravlja svih građana, tokom epidemije donacijom od 3 miliona dinara za nabavku respiratora. Isto tako, nastojaćemo da pomognemo osnaživanje ekonomije kroz očuvanje postojećih i kreiranje novih radnih mesta.

2. Da li Alta banka odobrava kredite građanima i privredi i tokom vanrednog stanja?

Proglašenje vanrednog stanja u zemlji uticalo je samo na novu, operativnu organizaciju poslovnih procesa unutar Banke. Veliki broj zaposlenih je upućen na rad od kuće, što podrazumeva dodatne logističke mere ali nije uticalo na obim, niti kvalitet usluga Alta banke. Svi proizvodi i usluge Banke su na raspolaganju građanima i privredi, uključujući i kreditne proizvode.



3. Da li očekujete porast tražnje za kreditima po prekidu vanrednog stanja?

Verujem da je taj scenario veoma izvestan. Ono što je izvesno, preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, koji zapošljavaju gotovo milion ljudi, najteže će podneti posledice pandemije. Država je najavila paket ekonomskih mera koji verujem da će rasteretiti privrednike, a nadam se da će i Banke moći da istupe sa konkurentnijim ponudama i time pomognu brži oporavak. Ministarstvo finansija već sada prezentuje paket mera koji podrazumeva podršku povećanju kreditne aktivnosti banaka ka pravnim licima koja će biti pogođena situacijom nastalom usled pandemije koronavirusa.

4. Kakve su Vaše prognoze: da li ekonomiju posle epidemije očekuje veća kriza od one iz 2008. godine?

Mislim da je sada prerano govoriti o posledicama, jer one zavise od više faktora koje sada ne možemo predvideti, poput dužine trajanja epidemije, brzine oporavka susednih zemalja i globalne ekonomije, uspostavljanja redovnog međunarodnog transporta... Posledice i vreme oporavka će zavisiti i od činjenice da li su u pojedinačnim ekonomijama postojale strukturne devijacije ili poremećaji koji nisu bili toliko očigledni i pre same pandemije, te će oni sad pojačano uticati na privredne tokove nakon suzbijanja pandemije. Deluje da u domaćoj privredi nisu identifikovani takvi strukturni poremećaji, a ostaje da se vidi kakva je situacija u zemljama u okruženju i najvećim trgovinskim partnerima Srbije. Sve u svemu izvesno je da ćemo se suočiti sa velikim zadatkom: sagledavanjem posledica i kreiranjem adekvatnih odgovora na novonastale potrebe. Alta banka je veoma iskusna u pružanju ekspertske pomoći pravnim licima, i verujem da će nam u predstojećem periodu upravo to iskustvo, generisano kroz različite razvojne faze u proteklih 40 godina, omogućiti da naše klijente adekvatno savetujemo i pomognemo im prilikom minimalizacije negativnih posledica pandemije, sa ciljem nastavka profitabilnog poslovanja.

5. Kakve posledice će imati bankarski sektor nakon ovoga?

Dobra posledica za bankarski sektor, ali i poslovanje u celini je usmerenje na poslovanju na daljinu i elektronsko bankarstvo. Tokom trajanja pandemije smo se uverili da obrazovni sistem može da funkcioniše na daljinu; klijentima savetujemo da zbog sopstvene bezbednosti koriste elektronsko bankarstvo koje je iz dana u dan sve zastupljenije; sastanke održavamo putem video linkova kako ne bismo bili u istom prostoru – sve ovo su signali da možemo i da smo spremni za dalja unapređenja procesa poslovanja. Zahvaljujući dostupnim tehnologijama i ovoj nemiloj situaciji, uspeli smo da pokažemo da postoji bezbedniji i komforniji način obavljanja poslova. Alta banka će se u narednom periodu zalagati za razvoj proizvoda i usluga utemeljenim na ovim postulatima.

6. Da li očekujete neku pomoć od države?

Većina banaka se već nekoliko godina „priprema“ za novu finansijsku krizu, ali mislim da niko nije očekivao krizu ovakvih razmera. Mišljenja sam da u ovoj situaciji banke treba da dobiju dodatni paket podrške za likvidnost kako bi pokrenule i upumpale u privredu dodatne likvidonosne inekcije i kako bi se pokrenuli tokovi novca. Mere za pomoć privredi moraju biti strogo kontrolisane ali sam mišljenja da u kratkom roku, u toku same pandemije ili neposredno nakon suzbijanja iste, upumpavanje dodatne likvidnosti u finansijski sistem može da bude presudno.