Na listi najvećih firmi na svetu „Global 500“ i SAD i Japan, čak i Francuska imaju više predstavnika nego Nemačka, ali zato na listi „Hidden Champions“, koja obuhvata srednjake, od 2.734 firme od svetskog značaja, 1307 su nemačke.
Neprekinuto uspešan nemački izvoz je spasio Nemačku od pogubnih posledica ekonomske krize, a čak četvrtinu tog izvoza obezbeđuju ne privredni kolosi, nego baš srednjaci.
| Inovaciona snaga Nemaca takođe je u osnovu njihovog uspeha i zainteresovanima daje primere za poređenje: Nemačka po stanovniku ima dvaput više patenata nego Francuska, četiri puta više nego Italija, pet puta više nego Velika Britanija, 18 puta više nego Španija, 56 puta više nego Portugalija, 110 puta više nego Grčka. Bolji od sugrađana kancelarke Merkel po inovativnosti su, priznaju Nemci, Švajcarci i Šveđani. |
Nemačka je, za razliku od većine velikih konkurenata, do kraja 19. veka bila skup malih država od kojih je svaka morala da se internacionalizuje ako je želela da raste.
U mnogim nemačkim regionima vekovima su razvijane kompetencije za određene oblasti, pa je tako vekovna vodeća uloga Matematičkog fakulteta u Getingenu zaslužna što se u tom kraju danas nalazi 39 uspešnih proizvođača merne tehnike.
Nemce su do izbijanja krize zbog toga nazivali staromodnim, a danas im se zbog te staromodnosti, kako vidimo, svi dive i na njoj im zavide: Nemci nisu zarad opsesije sektorom usluga i trgovine finansijskim derivatima, za razliku od Amerikanaca i Britanaca, uništili proizvodni sektor. Naprotiv.
| Malo država je tako decentralizovano da se firme svetske klase nalaze čak i u pojedinim nemačkim selima, a centralni položaj Nemačke ne samo u Evropi nego i u odnosu na većinu drugih poslovnih centara je takođe nešto što je nemačkom uspehu doprinelo, a čime se može pohvaliti malo koja država. |
Dalje, malim i srednjim preduzećima, na koje se oslanja Nemačka, nije nužna svetska konkurencija da bi na potrebnom nivou držali svoju produktivnost i kvalitet, vrlo snažnu konkurenciju imaju i kod kuće, pa čak i u granicama užeg regiona u kome deluju.
Nedavno je od Nemaca zahtevano da oznaku „Made in Germany“ stavljaju samo na proizvode koji su bar 40 odsto proizvedeni u Nemačkoj. Ta se oznaka smatra tako snažnom preporukom da bitno utiče na konkurentnost. Izmislili su je Englezi 1887. da bi nemačke proizvode omalovažili.
Ostavi komentar