Mišel Burleson je visoko obrazovana, sa odličnim preporukama, imala je siguran posao, više nego dobru platu, beneficije, brzo je napredovala u firmi. Roditelji su na nju bili vrlo ponosni. Ali, svaki odlazak na posao, svako buđenje bilo je namrštenog lica i do posla se, kako kaže, vukla.
A, onda se desilo da je vlasnik njene kompanije odlučio da stavi katanac na biznis i svi zaposleni su se našli na ulici, pa i Burleson.
Mišel je nakon nekoliko dana provedenih u kući donela odluku da će živeti život nasmejana, sama će organizovati svoje vreme, pokrenuće sopstveni biznis, obrisaće prašinu sa svoje gitare, pisaće. To se i desilo.
Ona je odmah nakon zatvaranja kompanije za koju je radila otvorila prodavnicu opreme za kućne ljubimce, napravila bend u kojem je svirala gitaru i pisala za lokalne novine.
Nakon ovog iskustva koji je tok njenog života promenio iz korena, okupila je oko sebe veliki broj ljudi kojima je postavila jednostavno pitanje: „Šta biste radili da ne radite za novac i da vam novac nije briga?“ Dobila je sledeće odgovore:
Igrala bih na sceni, svirala gitaru i pevala (učiteljica)
Bio bih profesionalni fudbaler (trgovac nekretninama)
Bio bih sportista ili bih režirao filmove (menadžer u kompaniji Nike)
Voleo bih da vodim talk show. To je moj san (advokat)
Ovo je pitanje od milion dolara! Radila bih u humanitarnim organizacijama sa decom (IT menadžer)
Voleo bih da proizvodim povrće. Paradajz, recimo (trgovac)
Maštam da se bavim dizajnom enterijera (domaćica, majka troje dece)
Kreirala bih donji veš. To je moj san (vlasnica kafića)
Ja bih se bavio poljoprivredom negde na nekom selu u bosni !
Ja bih putovao tamo-amo po Evropi i usavršavao ruski, francuski i engleski, znači trougao Moskva-Pariz-London pa onda po nekad Atina i Dablin... samo bi ovaj zapadni a bome i istočni Balkan zaobilazio u širokom luku. I to ću ostvariti kad dobijem sedmicu na lotou. U suprotnom, ništa od toga :)