Kao pečurke posle kiše - tom brzinom niču piljarnice u Beogradu. Potrošači se sve češće odlučuju da po voće i povrće odlaze u male komšijske radnje u zgradi, nego da idu u nabavku na pijacu ili hipermarket na drugom kraju grada.
Prednost piljarnica je blizina, prihvatljive cene, odličan kvalitet voća i povrća, potrošači nisu izloženi lošem vremenu, već su unutra zaštićeni od kiše, vetra ili sunca.
| U centru grada na usluzi potrošačima su piljarnice lanca “Mali Kalenić”, u kojima se može kupiti sveže voće i povrće. - Sigurno je da kvalitetna roba dovodi kupce, kao i pristupačna cena. Imamo ljude koji nam svaku jutro dovoze robu, nekoliko žena koje rade u prodaji. Istina je da kupci sve češće kupuju u piljarnicama jer su im blizu, potrošači ne kisnu napolju, nisu na vetru, ako je loše vreme, već su u zatvorenom prostoru gde mogu slobodno da odaberu robu. Imamo dobru ponudu i povoljne cene - kažu u lancu “Mali Kalenić”. |
U tri kvadrata uspeo je da smesti gajbice sa voćem i povrćem. Piljarnica je toliko mala da kupci najčešće čekaju ispred vrata da bi kupili robu.
- Nije lako, ali zarada je solidna, veća nego prosečna plata u Srbiji. Svakog jutra sam na Kvantaškoj pijaci već u pola četiri ujutru, tamo nabavljam sveže voće i povrće za mušterije jer moram da opravdam njihovo poverenje najboljom robom - prvom klasom. U radnji sam već oko šest, kad počinjem da pakujem robu i radim ceo dan - kaže Ilić.
On kaže da je čest slučaj da cene u piljarnicama budu jeftinije nego u većim radnjama ili čak na pijacama.
- Trudim se da idem sa malim maržama, kako bi obrt bio veći. Roba se brže prodaje, nemam voća koje dugo stoji i truli. Dažbine jesu velike, a ja moram da odredim takve cene da ne bude preskupo jer ću da izgubim mušterije. Moja zarada je oko 20 odsto u odnosu na nabavne cene, pa su cene u prodaji pristupačne - kaže Ilić i dodaje da je prednost što sve može da se smesti u malom lokalu, pa zakup nije veliki.
Ostavi komentar