Nemački mediji komentarišu dešavanja u fabrici Fokskona u Kini – masovna tuča 2.000 radnika na mestu gde se izgleda proizvodi i Ajfon 5. Radnici protestuju jer rade u neljudskim uslovima iako gazed zarađuju milijarde.
- U fabrikama Fokskona u kojima se sklapaju i delovi za Ajfon slika je uglavnom ista: kineski radnici u jednoličnim uniformama po ceo dan šrafcigerima marljivo sklapaju elektronske proizvode. Tim pre je vest iz Taijuana privukla pažnju - prenosi Špigel u onlajn izdanju.
| Fajnenšl tajms Dojčland piše o čoveku koji vodi Fokskon, beskompromisnom Teriju Gou. Dospeo je u centar pažnje nakon serije samoubistava njegovih radnika u jednoj drugoj fabrici Fokskona – tada je obećao poboljšanje uslova rada i od tada je Gou razapet između svojih radnika i velikih klijenata poput Epla. Ali dobar imidž je trenutno važniji ovom biznismenu iz Tajvana čija se imovina procenjuje na 4,8 milijardi dolara, piše list i podseća: „Teri Gou je zapravo imao dobru ideju kada je početkom godine pozvao nekoliko radnika iz jedne fabrike u Tajpehu da zajedno sa njim odu u posetu zoološkom vrtu. A onda je šef najvećeg svetskog liferanta delova za elektronske uređaje uporedio sebe sa direktorom zoo-vrta: ‘Ljudska bića su takođe životinje, a mene ponekad predvođenje milion životinja zadaje glavobolje'“, podseća Fajnenšel tajms uz komentar da je epizoda iz zoo-vrta donela Gou imidž „robovlasnika koga ne zanimaju sopstveni radnici“. |
Ironije radi, vest o masovnoj tuči došla je u danu kada je Epl ponosno objavio da je pet miliona komada novog Ajfona 5 rasprodato za tili čas, te da potražnja prevalilazi ponudu.
Nije onda čudo što se komentator Noje osnabriker cajtunga pita na čijim plećima je sazdan uspeh Epla.
- Malo ko zna za ovaj koncern sa čak milion zaposlenih. I ta nepoznatost sasvim odgovara Fokskonovim mušterijama poput Epla, Nintenda i drugih. Na kraju krajeva, vesti o masovnim samoubistvima, srednjovekovnim metodama rada i minimalnim platama ne podudaraju se sa fasadom koju kupcima pokazuju svetski proizvođači elektronike.
Pri tome, svoje proizvode upravo reklamiraju kao održive i naklonjene životnoj sredini. A ipak, bezobzirno eksploatišu najvažniji resurs – radnike. Radnika u Kini pokreće nada u bolji život kada se dokopa posla u proizvodnoj hali. Bolji život za sebe i svoju decu.
Uglavnom se ovo ispostavi kao zabluda. To se može pobošljati tek ako uslovi rada postanu jedan od faktora na osnovu kojih mušterija donosi odluku o kupovini nekog proizvoda. Do sada je često presuđivala samo cena, a ona se obara na račun onih koji te proizvode nikada neće moći sami da kupe - zaključuje Noje osnabriker cajtung.
Ostavi komentar