Ekonomija evrozone porasla je u drugom kvartalu godišnjom stopom od 2,5 odsto u odnosu na prvobitnu procenu od 2,3 odsto, što je nadomak američkog rasta zabeleženog u istom periodu (2,6 odsto).
Ubrzanje privredne aktivnosti ovog ekonomskog bloka došlo je kao prilično iznenađenje s obzirom da su mnogi ekonomisti prognozirali godinu punu izazova u očekivanju rasta cene energenata i velike političke neizvesnosti usled izbora u nekoliko zemalja članica EU.
Međutim, rast cene nafte nije dugo trajao, na izborima u Holandiji i Francuskoj pobedile su proevropske snage, dok se na septembarskim izborima u Nemačkoj ne očekuje bilo kakvo iznenađenje. Holandska ekonomija, zahvaljujući snažnom izvozu, predvodila je rast ovog ekonomskog bloka sa godišnjom stopom od 3,8 odsto, dok je pozitivno iznenadila i Italija koja je u periodu april-jun rasla stopom od 1,5 odsto, što je njen najači rast BDP-a još od prvog kvartala 2011.
Eurostat nije precizirao koji su glavni pokretači privrede evrozone, ali analitičari ocenjuju da su to lična potrošnja i investicije, dok je izvoz igrao manju ulogu, osim u Holandiji i Francuskoj. Ekonomisti očekuju da bi evrozona mogla godinu da završi sa stopom rasta BDP-a od 2 odsto u odnosu na decembarsku prognozu rasta od 1,4 odsto.
Ostavi komentar